Brisel, 28. jul 2022. – Novi Indeks digitalizacije ekonomije i društva 2022 pokazao je da je većina članica EU napredovala u digitalnoj transformaciji.
Ipak, usvajanje ključnih digitalnih tehnologija, poput veštačke inteligencije i „big data“, od strane biznisa i dalje je slabo.
Digitalne veštine su još jedna važna oblast u kojoj je potreban veći napredak i takođe treba pojačati napore kod infrastrukture povezivanja (posebno 5G), ocenjuje se u izveštaju.
U EU po digitalizaciji i dalje predvode Finska, Danska, Holandija i Švedska ali i se i one suočavaju sa nedovoljnom upotrebom naprednih digitalnih tehnologija i široko rasprostranjenim nedostatkom veština.
Evropska komisija je ukazala i na pozitivan trend povećanja nivoa digitalizacije u članicama, kao i na činjenicu da zemlje koje su krenule sa niskog nivoa, „hvataju korak“ i beleže brži rast.
Posebno su u poslednjih pet godina napredovale Italija, Poljska i Grčka.
Unapređenja su međutim potrebna i kod digitalnih veština građana jer su digitalna oruđa integralni deo svakodnevnog života i participacije u društvu.
Kako se navodi, samo 54% Evropljana starih između 16 i 74 godine ima barem osnovne digitalne veštine a cilj Digitalne dekade EU je da ih bude najmanje 80% do 2030.
Takođe je 2021. na tržište rada ušlo pola miliona stručnjaka za ICT i EU ih ima devet miliona, što je daleko od cilja od 20 miliona do 2030. i nedovoljno da se premosti nedostatak veština sa kojima se preduzeća trenutno suočavaju.
Više od polovine preduzeća (55%) tokom 2020. je imalo problem sa popunjavanjem mesta na kojima rade stručnjaci za ICT.
Taj manjak predstavlja veliku prepreku za oporavak i konkurentnost kompanija u EU i takođe nepovoljno deluje na napore da se ispune ciljevi Zelenog dogovora.
Kada je reč o korišćenju ključnih tehnologija, kompanije su im se više okrenule za vreme pandemije i „klaud“ je koristilo 34% ali je upotreba veštačke inteligencije i „big data“ ostala slaba, samo 8 odnosno 14% preduzeća.
Kako se ističe, te tehnologije nose veliki potencijal za inovacije i unapređenje efikasnosti, posebno među malim i srednjim preduzećima.
Samo 55% malih i srednjih preduzeća EU ima barem osnovni nivo digitalizacije a cilj je da ih 2030. bude 90%.
To ukazuje da gotovo polovina nema priliku da iskoristi mogućnosti digitalizacije.
Evropski komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton rekao je na predstavljanju Indeksa da EU mora da nastavi da ulaže napore da postane globalni lider u tehnološkoj trci.
„Moramo da pojačamo napore da osiguramo da svakom malom i srednjem preduzeću, svakom biznisu i industriji u EU budu dostupna najbolja digitalna rešenja i da imaju pristup infrastrukturi za digitalno povezivanje svetske klase„, istakao je Breton, prenosi Euractiv.
