Veliki broj strategija u Srbiji međusobno su neusaglašene, sadrže nerealno postavljene ciljeve i nejasan način na koji se utvrđuju prioriteti, zbog čega se mora unaprediti strateško planiranje na svim nivoima, poručeno je na konferenciji „Planiramo li budućnost Srbije“.
Na skupu je ocenjeno da ne postoji jedinstveni strateški okvir razvoja Srbije, kao i da još nije definisano kako de se program vlade, odnosno ekspoze premijera Aleksandra Vučića, sprovoditi u praksi. Takođe je rečeno da treba razmišljati o neophodnosti prioritizacije kako bi se jasno definisali razvojni potencijali Srbije i utemeljio pravac budućih pregovora o njenom pristupanju EU.
Potpredsednica vlade i ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički rekla je da Srbija odavno ima problem sa institucionalnim nasleđem i da će morati puno da se radi kako bi svi resori koordinisano delovali i znali svoja zaduženja, a i kako njihove nadležnosti ne bi bile rasute. Udovički je navela da koordinacija treba da bude urađena tako da se ostvare ciljevi i ono čemu Srbija teži da postane.
„Ova javna rasprava pripremljena je i pre formiranja Vlade Srbije, upravo jer smo svesni da Srbija ne planira svoju bududnost dovoljno dobro, ili čak skoro uopšte„, rekla je Udovički.
Ona je navela i da je posle pet godina van Srbije, odnosno po povratku u zemlju, videla u kojoj meri nismo odmakli u uspostavljanju sistema i pravca u kome se zemlja kreće, dodajući da je shvatila da je to najvažniji zadatak.
Prema njenim rečima, u Srbiji nema institucija koje stvaraju agende šta staviti na sto za diskusiju i raspravu po prioritetima, zbog čega je zemlja konstantno, godinama „bombardovana hitnim stvarima“.
„Moraće puno da se radi na tome da postanemo sposobni da koordinirano radimo, da svaki resor zna šta je njegovo zaduženje i da je njegov zadatak samo njegov zadatak i da nadležnosti ne budu rasute među resorima, a da se sa druge strane koordinirano radi kako treba i da na kraju radimo kao jedna jedinstvena zajednička vlada i država„, navela je Udovički i podvukla da je veliki posao pred Srbijom.
Udovički je rekla da, zarad planiranja budućnosti Srbije, treba stvoriti mehanizam praćenja prioriteta i da ih ne treba postaviti za samo nekoliko narednih meseci, ved i godina, a najavila je i donošenje Prioritetnog krovnog plana razvoja Srbije.
Navela je i da Srbija ima efikasnu Kancelariju za evropske integracije koja ju je dovela „ovoliko daleko u procesu pristupanja“, ali je, kako je istakla, važno da Kancelarija ima aparat koji može da transformiše i usmerava zemlju.
Zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt poručio je da de EU podržavati Srbiju koliko god bude mogla, poručujući da „ni Rim nije izgrađen za jedan dan“, te da je za budućnost Srbije važan kvalitet rada, a ne i brzina.
„Pristupanje EU nije samo tehnički, već i etički proces, odnosno pitanje kakve institucije i društvo želite da izgradite„, naveo je Benedikt i dodao da očekuje da se skrining svih 35 poglavlja završi do maja sledeće godine.
Benedikt je naveo da su pred Srbijom tri prioriteta, prvi koji je definisan u poglavljima 23 i 24, drugi fiskalna konsolidacija, a treći uspostavljanje dobrosusedskih odnosa.
„Kako biste bili uspešni u procesu evropskih integracija, morate da budete organizovani na specifičan način i mi smo tu da u tome podržimo Vladu Srbiju“, rekao je Benedikt dodajući da Srbija treba da se fokusira na one stvari koje de ubrzati proces njenih evropskih integracija.
Autor istraživačkog izveštaja „Unapređenje sistema strateškog i operativnog planiranja u Srbiji“, koji je predstavljen na skupu, Ognjen Mirić kazao je da treba predvideti da Generalni sekretarijat za javne politike, u saradnji sa resornim ministarstvima, a na osnovu ekspozea, pripremi plan za sprovođenje programa vlade.
U tom smislu, kako je dodao, neophodno je i početi sa pripremama nacionalnog plana razvoja tri godine pre ulaska u EU, a treba i pripremiti metodologiju za izradu strategija i akcionih planova.
Mirić je istakao i da je neophodno doneti akcioni plan za sprovođenje mera koje je najavio premijer u ekspozeu, kao i da treba izračunati koliko će novca iz budžeta biti izdvojeno za sprovođenje donetih strategija.
Prema njegovim rečima, stukturu vlade bi trebalo formulisati za narednih sedam do 10 godina, kako se ministarstva ne bi prilagođavala pojedincu, već pojedinac njima.
Izvor: Medija centar Beograd/Tanjug
