Koalicija „PrEUgovor„, mreža od sedam organizacija civilnog društva, od 2013. godine prati kako Srbija ispunjava ili ne ispunjava obaveze na putu ka Evropskoj uniji.
Njihovi izveštaji nemaju uobičajeni suvoparni ton; naslov je jednostavan i uzbunjujući: „Alarm„.
Zašto alarm? Zato što, kako oni navode, Srbija sve brže tone u praksu koja je suprotna samoj suštini onoga što Evropska unija predstavlja: vladavini prava, slobodnim medijima, nezavisnom pravosuđu i fer izborima.
Razgovarali smo sa Jelenom Pejić Nikić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), urednicom ovog izveštaja.
Njeni odgovori opisuju još mračniju sliku od zvaničnih optimističkih izveštaja , a to je slika „zarobljene države„ koja se formalno približava EU, a u stvarnosti od nje beži.
Tri stvari koje bi odmah mogle da ugase uzbunu
Koalicija „PrEUgovor“ svoj izveštaj “Alarm” redovno objavljuje dva puta godišnje od 2013. godine i u poslednjih nekoliko godina je sasvim opravdao svoj naziv, kategorična je naša sagovornica.
Ukazuje i da je sve „više alarmantnih slučajeva i trendova na koje ukazujemo, gotovo u svakoj oblasti koju pratimo. Ti alarmi se ne mogu isključiti preko noći, kao što nismo preko noći došli u ovu situaciju.“
Ono na šta upozorava Koalicija „PrEUgovor“ je “zarobljavanje države koje čak teče uporedo i ispreplitano sa procesom evropskih integracija“.
Odgovarajući na pitanje koje su to tri ključne stvari na kojima, u ovom trenutku, insistiraju i građani Srbije i Evropska unija, Pejić Nikić odgovara da su to obezbeđivanje uslova za slobodne i poštene izbore, zamenu političke kontrole nad medijima njihovim zaista nezavisnim stručnim nadzorom, te rešavanje slučajeva korupcije i organizovanog kriminala na visokom nivou.
Ona objašnjava da su „prve dve stavke već su prioriteti u Reformskoj agenda Srbije, i to operacionalizovani kroz konkretne mere kao što su sređivanje biračkog spiska i izbor članova Saveta REM-a“.
Dodaje i da je „rok za njihovo ispunjenje prošao još pre godinu dana“, a primetno je da se aktivnosti sprovode nevoljno u poslednji čas i uz brojne zloupotrebe zbog kojih postoji sumnja da će dovesti do opipljivih rezultata.
Za treću stavku (rešavanje slučajeva korupcije i organizovanog kriminala na visokom nivou) urednica izveštaja „Alarm“ ocenjuje da je „neophodno eliminisati ili bar umanjiti nedozvoljene pritiske na pravosuđe i policiju, a svedočili smo da su se oni povećali u poslednjih godinu dana“ i ne samo, „kroz izjave visokih zvaničnika i tabloidne kampanje“ već „i kroz smene, v.d. imenovanja“.
Dodaje i da se najavljenim izmenama zakona „direktno poništava i ono malo što je formalno postignuto pravosudnom reformom pre nekoliko godina.
Da li je Evropska unija naivno pomagala ovome?
Ovo je možda najteže pitanje za one koji podržavaju evropski put Srbije. Da li je pristup Brisela, fokusiran na tehničke pregovore, posredno omogućio da se demokratija u Srbiji uruši?
„Godinama smo kritikovali tehnokratski pristup Evropske komisije“, kaže Pejić Nikić. I dodaje ključnu rečenicu: „Sada su, na primeru Srbije, ogoljene srednjoročne posledice stabilokratskog pristupa, jer kada tolerišete eroziju demokratije zarad stabilnosti, na kraju izgubite i tu stabilnost.“
Iako priznaje da je EU malo pooštrila pristup (nema pomaka bez napretka u demokratiji), za građane je to „još uvek daleko i suviše blago„. Pravi pomak, tvrdi ona, neće doći dok Srbija sama ne uradi svoj „domaći zadatak„, kao što sada pokazuju Crna Gora i Albanija.
Da li istina služi onima koji mrze Evropu?
Ovo je možda najteže pitanje za one koji podržavaju evropski put Srbije. Da li je pristup Brisela, fokusiran na tehničke pregovore, posredno omogućio da se demokratija u Srbiji uruši?
„Godinama smo kritikovali tehnokratski pristup Evropske komisije“, kaže Pejić Nikić. I dodaje ključnu rečenicu: „Sada su na primeru Srbije ogoljene srednjoročne posledice stabilokratskog pristupa, jer kada tolerišete eroziju demokratije zarad stabilnosti, na kraju izgubite i tu stabilnost.“
Iako priznaje da je EU malo pooštrila pristup (nema pomaka bez napretka u demokratiji), za građane je to „još uvek daleko i suviše blago„. Pravi pomak, tvrdi ona, neće doći dok Srbija sama ne uradi svoj „domaći zadatak„, kao što sada pokazuju Crna Gora i Albanija.
Gde je ikakva nada unutar sistema?
Ako je sistem toliko zarobljen, postoji li uopšte neka „tačka pokretanja“ za promene unutar njega?
Naša sagovornica je sigurna da „u svakoj instituciji i dalje rade pojedinci/ke od integriteta“, koji su često marginalizovani, pod mobingom i zastrašivanjem. Simbolično za njih kaže da su „džepovi integriteta“. Objašnjava trenutnu realnost u Srbiji, a to je da je za „pošteno i odgovorno obavljanje svog posla“ potrebna hrabrost.
Upravo ti i takvi pojedinci/ke „drže da se institucije sasvim ne raspradnu“ i dodaje da su „oni, ujedno, ljudi koji će te institucije ponovo graditi kad se za to steknu uslovi“.
U prethodnih dvanaest meseci pritisak javnosti da institucije rade svoj posao je porastao. To je ljude od integriteta osokolilo i ohrabrilo, ali je i represija kojom država odgovara porasla.
„Sada se više ne traži od institucija, na čijem su čelu postavljeni lojalni kadrovi koji su potom po dubini kadrirali lojaliste, samo da žmure na nezakonitosti već da aktivno u njima učestvuju i zloupotrebljavaju svoja ovlašćenja“, kaže Pejić Nikić i naglašava da su se „neki tome oduprli“.
Tužilaštvo za organizovani kriminal, donedavno uspavano telo, prihvatilo se najosetljivijih slučajeva koji vode do vrha vlasti, optužilo ministre (iako sa zakašnjenjem) i zato se suočava sa stravičnom kampanjom koju protiv njega vode vlast i tabloidi.
Zakonodavna vlast pribegava neobičnim rešenjima (posebnim zakonima i autentičnim tumačenjima) da spasi ministra od krivičnog gonjenja upravo zato što ipak kontrola nad pravosuđem nije potpuna. To je obećavajuće, ali je tek početak u razmotavanju klupka.
Šta nas čeka do 2027: članstvo ili tapkanje u mestu?
Kakva je realna budućnost pregovora?
„Niko ne veruje u obećanja ove vlasti da će Srbija do kraja 2026. ispuniti sva merila„, kaže Pejić Nikić bez okolišanja. Istovremeno, susedi ubrzavaju. „Sve više je realno da će Crna Gora postati 28. članica EU do 2028. godine.“
Za Srbiju se čini da će proces stajati u mestu. EU okleva da preduzme ozbiljne sankcije, a vlast se „i dalje upire da prikaže da radi na evrointegracijama„. Međutim, upozorava se: ako se represija u zemlji poveća, EU će morati aktivnije da se umeša.
Alarm nije za Brisel, već za nas
Glavna poruka ovog razgovora nije upućena samo zvaničnicima u Briselu ili na vlasti u Beogradu. Ona je, pre svega, za građane Srbije.
Izveštaj „PrEUgovora“ i odgovori urednice pokazuju da se suštinska borba za evropsku budućnost Srbije ne vodi u pregovaračkim salama, već ovde i sada: u sudnicama gde se bira između zakona i političkih naredbi, u redakcijama medija koji biraju između istine i straha, na izborima koji moraju da budu fer.
Evropska unija može da postavi okvir, ali ne može da izvrši reforme umesto nas. Kao što kaže Jelena Pejić Nikić, bez „domaćeg zadatka“ (bez odlučnosti da se izgradi pravednije i slobodnije društvo) zvanični pregovori postaju prazna formalnost, a put u Evropu vodi u ćorsokak.
Da li ćemo slušati ovaj alarm?
O sagovornici:
Jelena Pejić Nikić je viša istraživačica i radi u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (BCBP), gde je angažovana od 2014. godine, najpre kao stažistkinja, a potom kao istraživač. Od septembra 2019. godine koordinira radom Koalicije PrEUgovor, koja objedinjuje napore organizacija civilnog društva u kritičkom praćenju srpskih pregovora sa EU, posebno u ključnim oblastima pravosuđa, ljudskih prava i sloboda (poglavlja 23 i 24). Od 2024. koordinira i Radnom grupom za Poglavlje 24 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.
Njeno istraživačko interesovanje usredsređeno je na odnos između ljudskih prava i nacionalne bezbednosti, naročito na pitanja privatnosti, tajnog prikupljanja podataka i pristupa informacijama od javnog značaja. Praktično iskustvo sticala je i kroz staž u nemačkom Bundestagu 2016. godine.
Akademski, Pejić Nikić je doktorandkinja Fakulteta političkih nauka u Beogradu, gde je završila osnovne i master studije sa najvišom ocenom (oblasti međunarodnog humanitarnog prava i evropskih studija). Od 2015. do 2022. godine aktivno učestvuje u nastavi na istoj katedri.
