Odluka predsednika Aleksandra Vučića da ne prisustvuje kĺjučnom samitu EU i Zapadnog Balkana u Briselu nije bila diplomatski propust. To je bilo iskreno otkrivanje karti.
Prema saopštenju Evropskog pokreta u Srbiji (EpuS), koje u razgovoru za Dijalog Net, potkrepljuje dr Vladimir Međak, bivši glavni pravnik pregovaračkog tima Srbije za EU, ovo je krajnji signal da vladajuća garnitura nikada nije imala istinsku nameru da zemlju uvede u Uniju.
„Dokazi su nedvosmisleni: vlast ne želi da Srbija uđe u EU. Samo nema hrabrosti da to javno kaže,“ konstatuje Međak, ističući da bi takvo priznanje vlast lišilo političke podrške koja joj i dalje postoji u pojedinim krugovima Brisela.
Zašto Beograd nije hteo da čuje istinu u Briselu?
Prema Međaku, jedan od ključnih razloga za izostanak je bilo neizdrživo samopouzdanje vlasti da prisustvuju skupu na kom je priča o regionu pozitivna – osim kada je u pitanju Srbija.
„Srbiju su od predvodnika proširenja 2018. godine doveli u poziciju da se o njoj kao narednom članu EU uopšte ne razgovara,“ kaže Međak. Kontekst u kom se Srbija sada pominje u Briselu, prema njegovim rečima, više nije „kada„, već „kako sprečiti tragične posledice ponašanja režima„.
Ovaj duboki pad ima merljive pokazatelje. Dok se o Crnoj Gori i Albaniji govori kao o sledećim članicama, Srbija je, prema Međakovoj analizi, pala sa 1-2. mesta liste mogućih članica 2018. na tek 5. mesto, iza pomenutih zemalja, ali i Moldavije i Ukrajine.
„De facto suspenzija“: Činjenice koje ne trpe tumačenje
EpuS u saopštenju tvrdi da je proces pristupanja de facto suspendovan već četiri godine. Međak ovo potkrepljuje nepobitnim dokazima:
Zastoj u pregovorima: Poslednje poglavlje otvoreno je 2021. godine, i to, kako Međak navodi, „nezasluženo„, iz čisto političkih razloga da bi se vlastima pružila ruka za donošenje teških odluka koje nikada nisu usledile.
Sistematsko nazadovanje u kĺjučnim oblastima: Srbija je u borbi protiv korupcije, kako navodi Transparency International-u, pala sa 72. na 105. mesto u svetu. Prema izveštaju Evropske komisije za 2024. čak 97% svih javnih nabavki u 2023. vrednih 7,1 milijardi evra obavljeno je van Zakona o javnim nabavkama.
Sloboda govora kao alarmantan pokazatelj: Srbija je, po standardima Reportera bez granica, pala sa 54. na 98. mesto u svetu, „ispala iz grupe sa ‘problematičnom situacijom’ u grupu sa ‘teškom situacijom’„, ističe Međak. Ovo je direktan udarac na jednu od temeljnih vrednosti EU.
„Ne izmišlja EU dodatne zahteve,“ pojašnjava Međak. „Vlast u Srbiji svake godine pravi nove korake unazad po pitanju već ispunjenih kriterijuma, vraćajući ranije ispunjene kriterijume nazad na pregovarački sto.“
Pitanje opstanka, a ne integracije
Najsnažnija tvrdnja u razgovoru tiče se same suštine režima.
Prema Međaku, vlast ne može da ispuni evropske kriterijume iz jednog prostog razloga: to bi značilo njen kraj.
„Fer izbori znače pad SNS sa vlasti, i oni će uraditi sve što mogu da ne padnu sa vlasti,“ kaže Međak. „Dakle, vlast neće ići na ispunjavanje kriterijuma EU jer to znači pad sa vlasti.“
Ovo objašnjava zašto je izostanak sa samita bio neizbežan.
Prisustvo bi podrazumevalo suočavanje sa direktnim pitanjima o stanju demokratije i vladavine prava – pitanjima koja se, kako Međak ističe, u regionu odnose isključivo na Srbiju.
Šta je alternativa? Mi je već živimo
Na pitanje kakvu poruku šalje mladima, Međak daje istorijski nabijenu i mračnu paralelu.
„Srbija je danas na istoj raskrsnici na kojoj smo bili 1990/91,“ kaže, podsećajući da je i tada, pod Slobodanom Miloševićem, odbačena jasna ponuda za brži put ka Evropi.
„Razlika između Slovenije 2025. i Srbije 2025. govori o dalekosežnosti posledica te odluke.“
Njegova poruka mladima je jasna i direktna: „Ne treba se pitati koja je alternativa članstvu u EU, jer mi tu alternativu živimo od 2012. godine.“
Ukoliko se ne promeni kurs, posledice će biti trajne – masovni odlazak obrazovane omladine, koja će svoju decu gajiti u Evropi „jedan po jedan, umesto da svi zajedno tamo odemo kao država Srbija„.
Izostanak sa samita, dakle, nije samo diplomatski skandal. To je simptom duboke bolesti sistema koji je izgubio kompas ka Evropi, a čija je logika opstajanja po svaku cenu u suprotnosti sa svakim od temeljnih principa koje Unija zastupa.
Dok se zvanično tvrdi suprotno, činjenice (i sada i ovaj gest odsustva) govore da je srpski evropski put možda već stao. Ostaje pitanje da li će građani, posebno mladi, prihvatiti tu alternativu kao svoju sudbinu.
O sagovorniku:
dr Vladimir Međak je potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji od 2017. godine. Iza njega je dvadesetdve godine iskustva u evropskim integracijama, od čega 14 radeći za Vladu Republike Srbije, poseduje jedinstven uvid u proces iznutra. Bio je glavni pravnik u Pregovaračkom timu Srbije za pristupanje EU (2013-2017) i pomoćnik direktora Kancelarije za evropske integracije (2010-2016). Doktorirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a autor je više od 25 publikacija na temu Evropske unije i evropskih integracija.
