Valjevo – Izveštaj Evropske komisije za 2025. godinu ponovo je jasan: Srbija ne napreduje dovoljno brzo na putu ka EU, a dva ključna problema (normalizacija odnosa sa Kosovom i neusklađenost sa zajedničkom spoljinom politikom) predstavljaju ozbiljne prepreke.
Dok se zvanični Beograd i dalje uhvatio u koštac sa retorikom o „strateškom cilju„, realnost na terenu i u međunarodnim forumima govori drugačije.
Kosovo: Dijalog u zastoju, a evropske šanse se smrzavaju
Prema izveštaju Evropske komisije, normalizacija odnosa sa Kosovom ostaje „ključna i hitna„, ne samo za stabilnost regiona, već i za sam tempo pregovora Srbije sa EU. Ipak, Sporazum o putu ka normalizaciji iz 2023. godine i njegov Aneks za implementaciju ostaju, kako ističe i ekspert za ljudska prava Dragan Popović, „mrtvo slovo na papiru„.
„Realizacija svih sporazuma u vezi sa Kosovom uvek je podrazumevala prethodni korak u vidu političke volje obe vlasti da do te realizacije stvarno dođe. Mislim da te volje već odavno nema„, konstatuje Popović.
Ključni kamena spoticanja je Zajednica opština sa srpskom većinom (ZSO), čije formiranje ne pomera se s mrvice, uprkos ponavljanim pozivima Brisela. Bez nje, kako Komisija upozorava, nema napretka. A incidenti poput onog u Banjskoj samo dodatno ruše i ono malo poverenja koje je preostalo.
„Ljudi koji su organizovali i izveli napad u Banjskoj danas su u Srbiji, koriste se kao stranačka pretorijanska garda režima i uživaju status nedodirljivih osoba. To urušava mnogo više od odnosa Srbije i Kosova„, ističe Popović.
Bez potpune istrage i procesuiranja odgovornih, svaki dijalog liči na šetnju po ledu koji puca.
Spoljna politika: Slon u sobi zove se Rusija
Dok se o evropskom putu govori sve glasnije, stvarnost spoljne politike Srbije ide u potpuno suprotnom smeru. Izveštaj Komisije konstatuje da je usklađenost Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom (ZSBP) „najniža među zemljama kandidatima„, a posebno se ističe nepridruživanje sankcijama EU protiv Rusije.
Ovo nije tehnički detalj, to je direktan politički izbor koji dovodi u pitanje kredibilitet Beograda kao budućeg člana Unije. Kako Popović primećuje, EU je politička i bezbednosna zajednica, i ne treba joj novi član koji će destabilizovati napore zajedničke politike, posebno u vreme kada se i unutar Unije bore sa „problematičnim“ glasovima poput Mađarske.
„Nemoguće je da ostanemo jedina zemlja koja neće uvesti sankcije Rusiji, a da tvrdimo da smo i dalje na evropskom putu„, kaže Popović.
Vladini argumenti o „tradicionalnom prijateljstvu“ i energetskoj zavisnosti od Rusije sve su manje održivi. Kako ističe Popović, zavisnost od ruskog gasa će se prekinuti na jedan ili drugi način, a diversifikacija izvora energije je u dugoročnom interesu Srbije.
Šta dalje? Status quo ili promena kursa?
Izveštaj Evropske komisije nije samo dokument, to je ogledalo u koje Srbija mora pogledati. A slika je zabrinjavajuća:
Tempo pregovora usporen je zbog nedostatka napretka u vladavini prava i normalizacije sa Kosovom. Politička polarizacija i slabe demokratske institucije koče reforme. Nedosledna spoljna politika narušava poverenje Brisela.
Beograd se suočava sa izborom: da li će nastaviti da balansira između Istoka i Zapada, rizikujući da trajno ostane zaglavljen u evropskoj čekaonici ili će konačno preduzeti odlučne korake ka pune integracije.
Kao što Popović naglašava, „nastavak statusa quo u narednih godinu dana je potpuno izvestan“, osim, naravno, ako se ne desi nešto što će preokrenuti tokove. A vreme, kako i sam izveštaj Komisije upozorava, ne radi u korist Srbije.
O sagovorniku
Dragan Popović je istoričar i dugogodišnji aktivista za zaštitu ljudskih prava iz Beograda. Osnovne i master studije završio je na Pravnom fakultetu u Beogradu, a doktorsku disertaciju pod naslovom „Promene u politici istorije i kulturi sećanja u Evropi – slučaj Srbija 1980-1990” odbranio je na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Godinama se bavi istraživanjem kulture sećanja, politika istorije, nacionalizma i istorije Jugoslavije, pre svega kroz istraživački i praktičan rad u organizacijama civilnog društva.
