Mere štednje kojima su evropske vlade odgovorile na ekonomsku krizu donele su smanjenje javnih rashoda, regresivna povećanja poreza, slabiju zaštitu radnika i penzijske reforme naglašavajući i tako teške posledice rekordne nezaposlenosti. Te mere ugrozile su niz ljudskih prava, od prava na pristojan posao, adekvatan životni standard i socijalnu zaštitu, do prava na pristup pravdi, slobodu izražavanja itd, upozorio je komesar za ljudska prava Saveta Evrope. Najteže pogođene su osetljive i marginalizovane grupe ljudi a efekti produbljenog siromaštva, kako se očekuje, osećaće se na dugi rok.
"Brojne evropske vlade su zavodeći mere štednje zbog krize zaboravile na obaveze u domenu ljudskih prava, posebno na socijalna i ekonomska prava najosetljivijih grupa (društva), potrebu da im se obezbede pristup pravdi i jednak tretman. Nažalost, i međunarodni kreditori su propustili da u svoje programe pomoći uvedu pitanje ljudskih prava", istakao je komesar za ljudska prava Nils Muižnieks.
U izveštaju "Zaštita ljudskih prava u vreme ekonomske krize" komesar je upozorio da su mere štednje evropskih vlada negativno delovale na ljudska prava na više načina.
Ceo tekst možete pročitati na portalu euractiv.rs.
