Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između Srbije i EU stupio je na snagu 1. septembra, a njegovo sprovođenje biće jedno od merila za praćenje napretka u pregovorima o članstvu u EU.
Sporazumom se uspostavlja sveobuhvatan ugovorni odnos sa EU i njenim članicama u kojima su prava i obezveze ugovornih strana jasno definisane. Srbija stupanjem na snagu SSP Srbija dobija status države pridružene EU, što je status najbliže veze sa EU koju zemlja koja nije članica može da ima.
Evropski komesar za proširenje Štefan File je na svom tviter nalogu naveo povodom stupanja na snagu SSP da je Srbiija korak bliže članstvu u EU i da će taj sporazum koristiti poslovanju i građanima.
Stupanje na snagu SSP doneće neke novine poput fazne liberalizacije pristupa javnim nabavkama dve strane i pristupa tržištu nepokretnosti, dok u oblasti trgovine neće biti novih obaveza. Novinu predstavlja i zaštita od diskriminacije u poslovanju privrednih društava dve strane i legalno zaposlenih državljana.
Srbija je dužna da u roku od pet godina od stupanja na snagu SSP postepeno ukine prednost domaćih kompanija u javnim nabavkama u odnosu na preduzeća iz EU.
Srpske firme su u javnim nabavkama sada konkuretne evropskim i ako ponude cenu veću od 20%, a predviđeno je da se ta prednost do kraja druge godine od stupanja na snagu S S P spusti na 15%, do kraja treće godine na 10%, do kraja četvrte na 5% i da zatim do kraja pete godine bude potpuno ukinuta.
U srpskoj javnosti najviše pažnje je izazvao deo sporazuma koji predviđa da Srbija u roku od četiri godine omogući državljanima članica EU da steknu pravo svojine na nepokretnosti, što se odnosi i na poljoprivredno zemljište.
Autorski tekst Maje Poznatov u celosti možete pročitati na portalu euractiv.rs.
