Brisel, 13. april 2020. – Vlasti u evropskim državama podstiču građane da plaćanja vrše elektronskim putem kao bezbedniji način održavanja socijalne distance u cilju sprečavanja širenja korona virusa.
U Italiji, gde se gotovina koristila više nego u drugim delovima Evrope, elektronska plaćanja već su skočila za 81% od kada su uvedene vanredne mere.
Pandemija novog korona virusa ima nezapamćen uticaj na ekonomiju. Kompanije se bore da prežive mere uvedene u vanrednom stanju, ljudi se otpuštaju, a EU očekuje „ozbiljan ekonomski pad“.
Seizmički šok uzrokovan pandemijom takođe će uticati i na način na koji živimo i radimo, što će dodatno povećati promene već nastale zbog globalnog zagrevanja i digitalne revolucije.
Virus ubrzano menja i jednu od naših najčešćih aktivnosti – plaćanje. Tu promenu podstiču i vlasti.
„Vreme je da zamenite svoje kovanice za platne kartice – bezbednije za zaustavljanje korona virusa„, napisao jeu martu potpredsednik Evropske komisije za finansije Valdis Dombrovskis na svom Tivter nalogu.
Dombrovskis je podržao inicijativu Evropske bankarske uprave (EBA) da dodatno olakša beskontaktno plaćanje. EBA je preporučila beskontaktno plaćanje za iznose do 50 evra.
Dombrovskis je pozvao sve provajdere usluga plaćanja da povećaju limit za beskotaktna plaćanja, u skladu sa evropskim zakonodavstvom.
Papirni i metalni novac nisu pomogli da se virus proširi po celoj planeti, kao što su neki mediji pisali. Ali se na njima, kao i na svakoj drugoj površini, mogu zadržati virusi i bakterije.
Vlasti preporučuju elektronska plaćanja i da bi smanjili fizičke kontakte s drugim ljudima.
„Gotovina nije zaražena, ali elektronsko plaćanje vam omogućava da poštujete socijalnu distancu„, saopštile su belgijske vlasti.
Promene su već vidljive u zemljama najteže pogođenim pandemijom. Zbog strogih mera zaštite znatno je skočila onlajn kupovina, a time i elektronsko plaćanje.
U Italiji, članici EU s najvećim brojem smrtnih slučajeva i zaraženih korona virusom, elektronska trgovina je povećana za 81% od kraja februara, prema procenama konsultantske kompanije Mekinzi (McKinsey & Co).
To je izvanredna promena imajući u vidu da su Italijani, prema poslednjim dostupnim podacima, koristili gotovinu za 86% plaćanja, a kartice za 13%.
U zoni evra, u proseku, 79% plaćanja se obavljalo gotovinom 2019. godine. U pogledu vrednosti transakcija, gotovina je korišćenja za 54% plaćanja, prema podacima Evropske centralne banke.
Za elektronska plaćanja i dalje postoje brojne prepreke za tradicionalne prodavnice, a postoji i opasnost od sajber-kriminala, prevara i narušavanja privatnosti.
Institucije EU ipak veruju da trenutna kriza može biti dobra prilika da se prevaziđu neki od tih problema.
„Mogućnosti koje e-trgovina i bezgotovinske transakcije pružaju u pogledu pogodnosti, efikasnosti i pristupačnosti pomoći će da narednih godina postanu još prihvaćenije. Njihova popularnost među mlađim generacijama i snažna EU podrška digitalnoj transformaciji takođe pomažu jačanje njihovih perspektiva„, navedeno je u izveštaju Službe Evropskog parlamenta za usluge istraživanja objavljenom u martu.
Još je teško predvideti kako će svet izgledati posle pandemije, kako će uticati na naše navike i rutine i da li će se neke promene zadržati. Ali učestalost gotovinskog plaćanja će verovatno nastaviti da se smanjuje, pošto svetska ekonomija već prolazi kroz velike promene koje pokreću nova rešenja za digitalna plaćanja, kao što su aplikacije i e-novčanici na pametnim telefonima, prenosi Euractiv.
