Svaki četvrti stanovnik/ca Srbije suočava se s rizikom od siromaštva ili socijalne isključenosti. Kako mediji o tome izveštavaju i zašto jezik nije samo stilska, već i etička kategorija – pitanja su na koja odgovara novi dokument magazina Liceulice.
Stopa rizika od siromaštva u Srbiji iznosila je 2025. godine 19,6 odsto. Među starijima od 65 godina taj udeo penje se na 25,8 odsto, a svaki četvrti stanovnik/ca u riziku je od siromaštva ili socijalne isključenosti.
Ove brojke Republičkog zavoda za statistiku nisu samo suvi podaci, one su svakodnevica stotina hiljada ljudi. Pa ipak, u javnom prostoru se ta svakodnevica najčešće pojavljuje u dva oblika: kao senzacionalistički naslov ili kao prigodna priča pred novogodišnje praznike.
Kako bi se ta praksa promenila, magazin Liceulice objavio je u aprilu 2026. godine Smernice za etičko izveštavanje o beskućništvu i siromaštvu. Dokument je nastao u okviru programa Mreže za izveštavanje o različitosti, uz podršku Evropske unije, i sažima više od decenije terenskog iskustva.
Medij koji ne samo da piše o marginalizovanima, već ih ekonomski osnažuje
Liceulice je specifična redakcija. Od 2010. godine magazin distribuiraju prodavci i prodavačice – ljudi koji iz različitih razloga ne mogu da pronađu svoje mesto na tržištu rada. Na taj način medij istovremeno informiše javnost o iskustvima marginalizovanih grupa i obezbeđuje prihod onima kojima je najpotrebniji.
„Njihove priče su lične, ali svedoče i o tome da živimo u sistemu koji nas prepušta samima sebi i ne prepoznaje drugačije startne pozicije i faktore koji ljude sprečavaju da ostvare osnovna ljudska prava“, objašnjava novinarka i članica redakcije Dunja Karanović, autorka Smernica.
Upravo su dugogodišnja savezništva sa organizacijama koje se bave ekonomskim i socijalnim pravima (Inicijativom A 11, ADRA, KlikAktiv, Kuhinjom solidarnosti, CK13, Caritasom i drugima) postala dragocen resurs koji je Liceulice želeo da podeli sa ostatkom medijske zajednice. „Te Smernice nisu toliko manifest koliko neka vrsta kompasa koji nam pomaže da znamo kuda treba da idemo i u kom pravcu ne treba skrenuti kad izveštavamo o siromaštvu i beskućništvu“, ističe Karanović.
Šta Smernice konkretno traže od novinara
Dokument je strukturiran oko četiri etička stuba. Prvi je dostojanstvo (podsećanje da su osobe u situaciji beskućništva celovite ličnosti, a ne objekti sažaljenja). Drugi je načelo neškodljivosti, novinar/ka ne sme svojim prilogom da ugrozi bezbednost sagovornika/ce objavljivanjem lokacije, zdravstvenog stanja ili podataka koji bi mogli dovesti do gubitka socijalnih davanja ili prinudnog iseljenja.
Treći stub je privatnost i informisani pristanak (fotografisanje i snimanje bez saglasnosti, naročito u intimnim situacijama, nije prihvatljivo). Četvrti su tačnost i izbegavanje stigmatizacije (podrazumeva i jezičku preciznost: ne „beskućnik“ već „osoba u situaciji beskućništva“). Ovaj termin podseća da siromaštvo i beskućništvo nisu identiteti, već okolnosti u kojima se bilo ko može naći i iz kojih, uz sistemsku podršku, može izaći.
Romantizacija je takođe problem
Smernice posebnu pažnju posvećuju onome što deluje bezazleno (a zapravo održava status quo) romantizaciji siromaštva. „Fraze poput one da neko živi ’skromno ali srećno’ humanizuju suštinski dehumanizujuću situaciju i impliciraju da je normalno da neko ima manje od onoga što je potrebno za dostojanstven život“, naglašava Karanović.
Tokom cele godine, ne samo u oktobru
Mediji u Srbiji o beskućništvu najčešće izveštavaju prigodno i to oko 10. oktobra, Međunarodnog dana borbe protiv beskućništva, ili tokom ekstremnih vremenskih nepogoda. Smernice podstiču redakcije da teme stambene isključenosti, sekundarnog beskućništva, nesigurnih oblika smeštaja, ali i priče o solidarnosti i izlasku iz kruga siromaštva, prate tokom cele godine.
U drugom tekstu ovog serijala, koji objavljujemo u narednim danima, razgovaramo sa autorkom Smernica Dunjom Karanović i novinarkom Goricom Nikolin o tome kako ovi principi izgledaju u praksi, od jezika do poverenja sa sagovornicima.
