U Srbiji i dalje ne postoji zvanično definisana kategorija „beskućništvo“. Kako odgovorno izveštavanje može da utiče na javne politike, zašto je poverenje ključno i šta terenski radnici poručuju novinarima – razgovaramo sa organizacijom ADRA, članicom Mreže za borbu protiv beskućništva.
Dok se prvi tekst ovog serijala bavio principima novih Smernica za etičko izveštavanje o beskućništvu i siromaštvu, a drugi ličnim iskustvima onih koji su ih stvarali, treći tekst posvećujemo onome što sledi nakon objave medijskog priloga odnosno sistemskim posledicama i svakodnevici na terenu.
Jer, kako Smernice podsećaju, mediji ne oblikuju samo stavove javnosti, već mogu direktno da utiču na donosioce odluka i na živote ljudi o kojima izveštavaju.
Odgovore na naša pitanja dobili smo od organizacije ADRA Srbija, članice Mreže za borbu protiv beskućništva koja godinama radi u direktnom kontaktu s osobama u situaciji beskućništva.
Glas s terena – zašto Mreža funkcioniše
Na pitanje kako je protekla saradnja velikog broja partnera na Smernicama, iz ADRA-e poručuju da su vrednosti ono što ih drži na okupu.
„Mi smo vrednosno na istom kursu. To je temelj za sve. Naša Mreža čiji smo deo je ono što ukrupnjava glas i pojačava ga. Svaka od naših organizacija je u neprestanoj borbi da održi aktivnosti na terenu, jer je finansiranje postalo još nestabilnije. To nam crpi najviše vremena i energije. Ali smo zajedno i ne odustajemo od razvoja usluga za najugroženije i zagovaranja za promenu i prakse vlasti i politika.“
Kad je reč o usaglašavanju stavova, iz ADRA-e kažu da izazova nema previše i to upravo zbog zajedničkog vrednosnog temelja. „Naučili smo kako da brzo pronađemo imenitelja. Kada to nije moguće, istupe one organizacije koje se slože, izađu sa saopštenjem ili slično. Poštujemo različitosti.“
Kako Smernice olakšavaju terenski rad
Iako su Smernice prvenstveno namenjene medijima, njihov uticaj oseća se i u svakodnevnom radu organizacija na terenu, posebno kroz obnovu poverenja.
„Neki novinari i mediji poštovali su ta načela. Neki nisu. Pokušavali smo da utičemo na njih na licu mesta, kada se organizuje uključenje, ili u studiju. Kada to usvoje (a novinari vremenom usvajaju) to olakšava terenski rad jer kod lica koja doživljavaju beskućništvo, kada vide prilog ili članak koji poštuje te vrednosti, i njihovo dostojanstvo, to doprinese obnove poverenja u ljude, društvo uopšte“, objašnjavaju iz ADRA-e.
Jedan konkretan, gotovo nevidljiv efekat već je primetan. „Građani se edukuju i primećujemo da oni koji doniraju garderobu, sami usvajaju novu terminologiju, shvataju da je ovo borba za pravdu, ne milostinja i slično.“ To je upravo onaj talasasti efekat o kojem Smernice govore, a to je kad mediji promene jezik, menja se i društvena imaginacija.
Šta očekivati od države – i od medija
U Srbiji još uvek ne postoji zvanična kategorija „beskućništvo“. Na pitanje šta očekuju od države i medija u godinama pred nama, iz ADRA-e su oprezni optimisti.
„Da polako usvajaju bolju terminologiju, ja bih rekao, korisniju. Korisniju zato što pomaže onom što je cilj svih, a to je da se humanizuje i unormali društvo. Osoba u situaciji beskućništva je isto što i osoba sa invaliditetom. Ista logika preporučuje promenu u terminologiji. Nadamo se da će nova strategija razvoja socijalne zaštite, koja se donosi ove godine, usvojiti tu promenu. Ima naznaka da hoće, ali hajde da vidimo. Ti dokumenti, planski ili zakonski, neko će reći da nemaju veliku moć, ali se pokazalo da vremenom utiču na promenu jezika, a to je dokazano uticalo i na socijalnu imaginaciju i doživljaj.“
Kada medijski pritisak urodi plodom – primer iz 2024.
Na pitanje da li postoji konkretan primer u kojem je odgovorno medijsko izveštavanje dovelo do pozitivne promene, iz ADRA-e izdvajaju sinhronizovanu kampanju Mreže.
„Kad god nam mediji daju prostor da govorimo otvoreno, da damo sprovodiva rešenja, oseti se kumulativni efekat da nakon nekog vremena, iz nekih krugova vlasti ili ustanova žele da razgovaraju. Toga je bilo, ali se neretko završavalo na razgovorima. Možda zato što neko ’iznad’ nije imao sluha, vremena ili interesa da to operacionalizuje. Možda je jedan pozitivan primer da smo 2024. kao Mreža zagovarali otvaranje prenoćišta. Da li je i u kojoj meri to uticalo da se upravo te jeseni otvori, ne znamo, ali će neki reći da je svakako uticalo. To je bio primer dobro sinhronizovane kampanje koja je počela na Međunarodni dan osoba koje su u situaciji beskućništva, 10.10.2024, gde smo svi trubili u istu trubu.“
Lokalni mediji – ima ih, ali povremeno
Kad je reč o uključenosti lokalnih medija u izveštavanje o beskućništvu i siromaštvu, iz ADRA-e izdvajaju nekoliko nacionalnih redakcija koje redovno prate temu, dok ostali to čine u skladu s ritmom godišnjih doba.
„N1, Nova, Insajder jesu. Drugi, ipak povremeno. RTS nekoliko puta. Sve u svemu, što je i prirodno, kada nema drugih tema, i kad dođe leto i vrućine, ili zima, tada se interesovanje podigne, samo od sebe, ili što treba popuniti program, ili zbog profesionalaca među novinarima koji samoinicijativno zađu u ovu temu koja je od javnog značaja, ili nam se jave nakon nekog saopštenja i apela.“ Upravo na tu povremenost i Smernice odgovaraju i to pozivom da se o ovim temama izveštava tokom cele godine.
Etika ne isključuje čitanost – naprotiv
Na kraju, iz ADRA-e imaju jasnu poruku za novinare koji se plaše da će im etičko izveštavanje oduzeti ekskluzivnost ili dramsku notu.
„Klikbejt naslov je ok, sve dok je etički (izbegava ’beskućnik’, ’skitnica’) i zadržava se na privlačenje pažnje. Sadržaj mora biti 100% u liniji s načelima koje zagovaraju i Smernice. Ako pogledate najbolje portale, medijske kuće (BBC, Atlantic, Independent) to je najbolja moguća vrsta novinarstva. Možda tiraži nisu kao kod treš medija, ali daleko od toga da nisu cenjeni. Na kraju se ljudi vezuju za verodostojne izvore. Tekst i treba da sadrži priče, ali zna se na koji način. Etika, razumevanje problema, poštovanje činjenica, objektivnost spojeni s izrađenim stilom pričanja priča i takva verzija će uvek biti poželjna i tražena. U tom slučaju novinarstvo postaje ’sveta’ profesija.“
Ovim tekstom zaokružujemo serijal o Smernicama za etičko izveštavanje o beskućništvu i siromaštvu – od principa, preko ljudskih iskustava, do sistemskih posledica. Svi tekstovi, kao i same Smernice, ostaju trajno dostupni kao resurs za redakcije, novinare i građane koji veruju da odgovorno izveštavanje može da menja društvo.
Info-blok o serijalu
O serijalu „Glas koji poštuje dostojanstvo“
Ovaj tekst deo je serijala od tri članka posvećenih Smernicama za etičko izveštavanje o beskućništvu i siromaštvu, koje je magazin Liceulice objavio u aprilu 2026. godine.
- Tekst 1 – Kompas, a ne manifest: nove smernice menjaju način na koji mediji izveštavaju o siromaštvu Šta dokument donosi, zašto je nastao i koji su njegovi etički stubovi. [Link ka tekstu 1]
- Tekst 2 – Jezik koji menja stvarnost: Dunja Karanović i Gorica Nikolin o tome kako izveštavati o siromaštvu, a ne povrediti Lična iskustva autorke i saradnice na Smernicama – o poverenju, jeziku i solidarnosti. [Link ka tekstu 2]
- Tekst 3 – Kad mediji postanu saveznici: ADRA o tome kako izveštavanje menja i teren i politike Kako etičko izveštavanje utiče na javne politike, terenski rad i poverenje građana. [Link ka tekstu 3]
Smernice za etičko izveštavanje o beskućništvu i siromaštvu besplatno su dostupne na sajtu Liceulice: www.liceulice.org
