Beograd – Koalicija prEUgovor ocenila je da se u Srbiji tokom proteklih šest meseci produbila erozija demokratskog poretka koja zemlju udaljava od ambicije članstva u Evropskoj uniji i da nema suštinskog napretka potrebnog za otvaranje klastera 3.
U 25. po redu šestomesečnom Alarm izveštaju o napretku Srbije u klasteru 1 (Osnove) u pristupnim pregovorima s EU, za period maj – oktobar 2025, autori konstatuju da su vlasti pojačale represiju i podrivanje ustavnog poretka.
U ključnim oblastima, od izbora i ljudskih prava do borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, beleži se stagnacija ili nazadovanje, uz niz alarmantnih slučajeva.
Represija kao odgovor na građanske proteste
„Dok se masovni građanski i studentski protesti za odgovornost, funkcionalne institucije i slobodne i poštene izbore nastavljaju, država odgovara rastućom represijom, koja obelodanjuje sistemski oslabljene mehanizme kontrole i ravnoteže vlasti. Vladajuća stranka je intenzivirala praksu podrivanja ustavnog poretka kroz marginalizaciju parlamenta, pritiske na civilno društvo, medije i akademsku zajednicu, zloupotrebu bezbednosnih institucija i jačanje političkog uticaja na pravosuđe„, saopštila je koalicija.
Jelena Pejić Nikić, koordinatorka koalicije prEUgovor, napomenula je tokom predstavljanja izveštaja u Evropskoj kući u Beogradu da dok rokovi ističu, politički kompromisi oko pojedinih rešenja prave se u poslednji čas, ali je njihov kvalitet upitan. Još više zabrinjava to što se novim zakonima u izradi umanjuju dostignuti standardi i utire put snažnijoj represiji.
Vladajuća stranka kao antisistemski akter
Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ukazao je na to da istraživanje ove organizacije vodi zaključku da vladajuća partija ispunjava obeležja antisistemskog ekstremizma. Među njima je istakao svakodnevno kršenje Ustava i zakona, autoritarni narativni okvir „Srpskog sveta“ praćen teorijama zavere kojima se identifikuju neprijatelji, a potom govor mržnje i podsticanje nasilja prema neistomišljenicima, kao i organizovano nasilje lojalista i njihovu zaštitu od kazni.
„Više ne možemo da govorimo o operativnoj autonomiji policije„, naglasio je Petrović.
„Raste intenzitet represije, a odgovorni se ne kažnjavaju već nagrađuju. Priprema se teren za ozbiljan obračun sa građanima, jer su određene jedinice pokazale potpunu lojalnost i spremnost da pređu nekoliko koraka preko zakona„, upozorio je.
Konstantna izborna kampanja bez poboljšanja
Zlata Đorđević iz Transparentnosti Srbija ocenila je da su lokalni izbori u Mionici, Negotinu i Sečnju, a i oni prethodni u Zaječaru i Kosjeriću, pokazali da Vlada Srbije nema namere da popravi izborni proces. Nedavno usvojene izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku neće rešiti brojne probleme poput funkcionerske kampanje i kontrole nad medijima.
„Živimo u konstantnoj kampanji, preporuke se ne sprovode, a zloupotreba državnih resursa i funkcionerske kampanje i dalje ostaju najveći problem„, naglasila je Đorđević. „Izbori i rad parlamenta pokazuju da smo mi jedna zarobljena država“, zapazila je, dodavši da „ova vlast više ne poznaje granice„.
Za Narodnu skupštinu zaključuje da je njena uloga krajnje marginalizovana. Kao primer navela je autentično tumačenje posebnog zakona kojim se legalizuje rušenje i ustupanje zgrade Generalštaba američkoj kompaniji.
Prvo je vršen pritisak na rukovodioce u Zavodu za zaštitu spomenika kulture, pa je postavljen vršilac dužnosti koji je falsifikovao stručno mišljenje, a kada se on zbog toga našao u krivičnom postupku, Narodna skupština je uzela uzde u svoje ruke i izmenila zakon po hitnom postupku.
Problematične izmene krivičnih zakona
Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra upozorila je na problematične izmene krivičnih zakona, posebno Zakonika o krivičnom postupku kojim se, kako navodi, direktno urušava tužilaštvo kao organ gonjenja.
Posebno se osvrnula na izmene zakona o maloletnim učiniocima i žrtvama krivičnih dela. „Država je ponudila novi zakon koji nije novi zakon, već je bio predložen pre desetak godina, a koji je Evropska unija obustavila zbog ugrožavanja prava maloletnika„, navela je. Ocenila je i da je sporan način na koji se izmene zakona donose, iako se to formalno čini radi monetarne podrške Evropske unije iz Plana rasta za Zapadni Balkan.
Kao uspeh je istakla veću mobilizaciju građana protiv loših zakonskih rešenja, što je iznedrilo reakciju Ministarstva pravde. Tako se odustalo od uvođenja obljube bez pristanka kao zasebnog krivičnog dela, a uvodi se krivično delo neovlašćeno deljenje snimaka seksualne sadržine.
Opstrukcija rada SOS telefona za žrtve trgovine ljudima
Povodom Međunarodnog dana ukidanja ropstva, Tamara Vukasović iz Astre govorila je o trendovima u oblasti trgovine ljudima. „Veliki broj radnika koji dolaze u našu državu dolaze u situaciju u kojoj nemaju nikakva prava„, zapazila je. U pogledu najave usvajanja Zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava, a koji je predviđen Reformskom agendom, ona kaže da „više niko od nas nema očekivanja„.
Napomenula je i da se tema borbe protiv trgovine ljudi, a pogotovo dece, često zloupotrebljava za ubiranje političkih poena bez stvarnog unapređenja stanja.
Vukasović je izrazila zabrinutost zbog toga što država opstruiše rad SOS telefona za žrtve trgovine ljudima a koji Astra vodi već skoro tri decenije, tako što više od dve godine odugovlači postupak obnavljanja licence. „To je igranka bez prestanka, uvek traže još jedan papir i tako dalje„, objašnjava ona. Problem je što je vlada zavarala i međunarodne izvestioce, te je Srbija uklonjena sa liste za praćenje američkog Stejt dipartmenta, a odsustvo javnog finansiranja specijalizovanih organizacija za podršku žrtvama pravda se nedostatkom licence.
Pad ocena u ključnim poglavljima
U najnovijem izveštaju EU o Srbiji prosečne ocene napretka tokom protekle godine i ukupnog nivoa spremnosti za članstvo za 33 od 35 poglavlja ostale su gotovo nepromenjene.
Koalicija naglašava da je u poglavljima 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 24 (Pravda, sloboda i bezbednost) napredak pao za jedan poen na skali, te da je prvi put zabeleženo da uopšte nema napretka u Poglavlju 23. Dodatno, stanje slobode izražavanja je nazadovalo.
„Bez rezultata prolaze novi rokovi iz Reformske agende, i stari iz akcionih planova za poglavlja 23 i 24, ponovo pokazujući nedostatak volje vlasti u Srbiji da reši hronične probleme demokratije i vladavine prava„, navodi se u saopštenju.
Oštre poruke iz Brisela
„U međuvremenu, sve oštrije poruke stižu iz Brisela. One se najjasnije vide u rezolucijama Evropskog parlamenta, ali i u novom izveštaju Evropske komisije, izveštaju o vladavini prava u Srbiji, te u javnim nastupima evropskih zvaničnika„, navela je koalicija.
U novom paketu proširenja Srbija se prepoznaje kao zarobljena država, koja se u ključnim oblastima svrstava uz Tursku i Gruziju na začelju pristupnog procesa, dok njeni susedi Crna Gora i Albanija napreduju ubrzanim tempom.
„Eksplicitno se navodi da visoki zvaničnici Srbije šire antievropski narativ, i da im se u tim uslovima, uz duboku društvenu polarizaciju, ne veruje u obećanje da će ispuniti sve kriterijume za članstvo do kraja 2026. godine. Vlasti uporno najavljuju otvaranje pregovaračkog klastera 3 iako nema suštinskog napretka koji bi dao zeleno svetlo za takvu odluku u Savetu EU„, ocenjuju autori izveštaja.
O izveštaju i koaliciji
Ovo je 25. Alarm izveštaj koalicije prEUgovor o napretku i učinku Vlade Srbije u sprovođenju reformi vezanih za vladavinu prava, sa fokusom na odabrane oblasti javnih politika u okviru političkih kriterijuma, poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i poglavlja 24 (Pravda, sloboda, bezbednost) procesa pristupanja Srbije EU, odnosno u okviru klastera 1 po novoj metodologiji proširenja.
Koaliciju prEUgovor čine: ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima, Autonomni ženski centar (AŽC), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Centar za primenjene evropske studije (CPES), Grupa 484 i Transparentnost Srbija (TS).
