Dok je treći tekst ovog serijala doneo glas s terena kroz iskustvo organizacije ADRA, sada objavljujemo odgovore sekretarijata Mreže za borbu protiv beskućništva i Katarine Bogdanović odnosno saveza koji ukrupnjava glasove i pretvara ih u zajedničku snagu.
Zajedničke vrednosti kao temelj
Koordinaciju izrade Smernica za etičko izveštavanje o beskućništvu i siromaštvu vodila je Dunja Karanović iz magazina Liceulice, o čemu je bilo reči u prvom i drugom tekstu ovog serijala.
Iz Mreže za borbu protiv beskućništva sada dodaju širu sliku: sama Mreža nastala je upravo kao rezultat kontinuirane saradnje između udruženja osnivačica, među kojima su A 11, ADRA, KlikAktiv, Kuhinja solidarnosti, CK13, Caritas i drugi.
„Članice neguju suštinsku saradnju i sa ljudima u situaciji beskućništva i stambene isključenosti. Shodno tome da smo okupljeni oko vrednosti kao što su jednakost, socijalna pravda, dostojanstvo, dobrovoljnost, nediskriminacija, lako je biti konstruktivan u svakoj razmeni mišljenja, a saradnja je logičan ishod“, poručuju iz Mreže.
Smernice nisu samo za novinare
Na pitanje kako Smernice menjaju svakodnevnu praksu organizacija, iz Mreže podsećaju da je dokument pre svega namenjen novinarkama i novinarima, urednicama i urednicima, fotoreporterkama i fotoreporterima. Ipak, njihov domašaj je širi.
„U eri društvenih mreža mnogi od nas, i ispred udruženja, kolektiva i kroz lične naloge kreiraju sadržaje. Smernice nesumnjivo mogu biti od pomoći svima koji žele da odgovorno pišu o beskućništvu i siromaštvu i da utiču na smanjenje stigme“, navode iz Mreže.
Katarina Bogdanović, autorka Priručnika za rad sa ljudima u situaciji beskućništva i članica ADRA-e, dodaje da su ove vrednosti utkane u sam dokument: „Smernice upravo dolaze iz svakodnevne, višedecenijske prakse rada sa ljudima u situaciji beskućništva i promišljanja beskućništva kao društvenog problema za čije je postojanje i rešavanje odgovorno pre svega društvo i država. Smernice uključuju vrednosti za koje se zalažemo u terenskom radu i nadamo se da će dati značajan doprinos na promenu opšteg narativa o individualnoj odgovornosti i ‘nesrećnim sticajem okolnosti’ ulaska i ostanka u beskućništvu.“
Šta država mora da uradi, a šta mediji
Na pitanje šta očekuju od države i medija u godinama pred nama, oba glasa su jasna i komplementarna.
„Potrebno je da se usvoji definicija beskućništva koja uzima u obzir da ljudi u situaciji beskućništva nisu homogena grupa, kao i da postoje ljudi koji su u povećanom riziku od beskućništva. Neophodno je uključiti ovo pitanje u sve relevantne strategije, zakone i podzakonske akte, razvijati preventivne mere i integrisane usluge koje obezbeđuju multidisciplinarnu podršku, bez strogih uslova za pristup. Država mora napraviti zaokret u pravcu razumevanja adekvatnog stanovanja kao ljudskog prava i integrisanja takvog pristupa u javne politike“, poručuju iz Mreže.
Katarina Bogdanović dodaje: „Od države zahtevamo preuzimanje odgovornosti za preveniranje i rešavanje društvenih problema poput siromaštva i beskućništva. Od medija, poštovanje kodeksa novinarstva i preuzimanje datih smernica za izveštavanje o ovim temama. Očekujemo da svoju ulogu u kreiranju društvenog, nediskriminativnog narativa shvate krajnje ozbiljno i da daju svoj doprinos kako bi se negativan narativ (na primer, o individualnoj odgovornosti za beskućništvo ili o tipičnim predstavama osobe u situaciji beskućništva) promenio. Same smernice imaju i svoju edukativnu ulogu, tako da pružaju mogućnost da se razume važnost promene i preispitivanje dosadašnjeg diskriminatornog narativa, na primer upotrebljavanje prikladne terminologije: nisu ‘beskućnici’, već su osobe u situaciji beskućništva.“
Odgovorno izveštavanje stvara atmosferu za promene
Govoreći o tome da li je odgovorno izveštavanje uslov za pravednije javne politike, iz Mreže su realni, ali ne i bez nade.
„Svako odgovorno i etičko izveštavanje o temama poput beskućništva i siromaštva, i svako usmeravanje pitanja na adrese nadležnih, odnosno državnih organa sa mandatom za unapređenje uslova u kojima živimo, doprinose atmosferi za pomeranja, odnosno pozitivne promene. Za sada, takve promene su retke, spore, a trebalo bi da su urgentne“, ističu iz Mreže.
Katarina Bogdanović proširuje ovu misao podsećanjem na širi kontekst:
„Medijski pritisak može biti od važnosti i trebalo bi da ukaže na izazove i probleme u društvu. Možemo verovati i nadati se da kontinuirano, adekvatno bavljenje društvenim problemima ima uticaj na donosioce odluka. Uglavnom su dosadašnji odgovori nosioca vlasti bili takvi da se minimizira pitanje beskućništva i da se ono svodi na mali broj ljudi za koje rešenje već postoji, ali ga oni uporno odbijaju. Smatramo da bi društveno odgovorno izveštavanje na temu beskućništva doprinelo da se povežu opšte siromaštvo sa velikim rizikom od beskućništva. Možemo se zapitati koliki je rizik od beskućništva u Srbiji u kojoj se siromaštvo normalizuje, u kojoj, po zvaničnoj statistici, oko 20% stanovnika živi ispod praga siromaštva, a socijalna pomoć je skoro tri puta manja od zvaničnog praga siromaštva. Takođe je važno imati na umu da interes sticanja kapitala ide u suprotnosti sa interesom brige o svim ljudima u jednom društvu.“
O lokalnim medijima i hrabrosti etičkog izveštavanja
Organizacija ADRA, članica Mreže, u prethodnom tekstu ovog serijala istakla je da pojedine redakcije (N1, Nova, Insajder, povremeno i RTS) redovno prate temu beskućništva i siromaštva, dok se većina medija ovim pitanjima bavi sezonski, tokom ekstremnih vremenskih prilika ili nakon apela organizacija.
Katarina Bogdanović dodaje da je uloga svih medija ključna: „Ulogu medija i dalje vidimo kao ključnu u formiranju javnog mnjenja. Smatramo da svojim izveštavanjem mogu značajno da utiču na (ne)diskriminatorni narativ koji se formira u jednom društvu. Teme siromaštva i beskućništva su sveprisutne svakoga dana za veliki broj ljudi, one otvaraju egzistencijalne strahove i važno je da se često obrađuju i nalaze u fokusu. Pozivamo osobe koje rade u medijima da slede uputstva iz Smernica i da se ovim temama bave kontinuirano tokom cele godine. Bilo bi značajno da se pristupi sa mesta istraživačkog novinarstva i da se posveti dužna pažnja društvenim problemima. Sigurni smo da bi veliki broj ljudi bio zainteresovan da čita, sluša o tome. Važno je da se ne normalizuje siromaštvo i da se beskućništvo ne svodi na ‘lične izbore’, ‘probleme u ponašanju’ i slično.“
Šta poručiti novinarima
Novinarima koji se plaše da će im etičko izveštavanje oduzeti čitanost, Katarina Bogdanović poručuje da se vrate osnovnom pitanju: „Ukoliko novinarke i novinari razumeju zbog čega je važno da se odustane od klikbejt naslova (piše u Smernicama), ukoliko se opredele za odgovorno izveštavanje u kojem se poštuje sagovornik, sagovornica kao jedino smisleno i etičko, smatramo da insistiranje na dramskoj noti ne može prevladati. Kao odgovor možemo ponuditi da se svako za sebe zapita u kakvom društvu želim da doprinosim svojim radom i da se stavi u poziciju osobe o kojoj izveštava. U tom slučaju, verujemo da strah od manjka klikova neće biti dominantno osećanje i da će se date Smernice ozbiljno shvatiti i prihvatiti.“
Ovim tekstom serijal dobija četvrtu dimenziju – glas koordinacije i stručnog znanja, onog mesta gde se susreću sve organizacije i gde se pojedinačni napori pretvaraju u zajedničku snagu. Svi tekstovi, kao i same Smernice, ostaju trajno dostupni kao resurs za redakcije, novinare i građane.
O serijalu „Glas koji poštuje dostojanstvo“
Ovaj tekst deo je serijala posvećenog Smernicama za etičko izveštavanje o beskućništvu i siromaštvu, koje je magazin Liceulice objavio u aprilu 2026. godine.
- Tekst 1 – Kompas, a ne manifest: nove smernice menjaju način na koji mediji izveštavaju o siromaštvu Šta dokument donosi, zašto je nastao i koji su njegovi etički stubovi. Link ka tekstu 1
- Tekst 2 – Jezik koji menja stvarnost: Dunja Karanović i Gorica Nikolin o tome kako izveštavati o siromaštvu, a ne povrediti Lična iskustva autorke i saradnice na Smernicama – o poverenju, jeziku i solidarnosti. Link ka tekstu 2
- Tekst 3 – Kad mediji postanu saveznici: ADRA o tome kako izveštavanje menja i teren i politike Kako etičko izveštavanje utiče na javne politike, terenski rad i poverenje građana. Link ka tekstu 3
- Tekst 4 – Glas koji se čuje dalje: Mreža za borbu protiv beskućništva o sistemskoj borbi Koordinacioni nivo – kako Mreža ukrupnjava glasove, šta očekuje od države i kako izgleda zajednička borba. (trenutni tekst)
Sve Smernice za etičko izveštavanje o beskućništvu i siromaštvu besplatno su dostupne na sajtu Liceulice: www.liceulice.org
