Beograd, 01. jul 2020. – Koliko god nam današnje stanje izgledalo teško, istoričari nam kažu da zapravo nikada i nije bilo mnogo drugačije. To je s jedne strane utešno, ali sa druge suštinski razočaravajuće.
Intervju možete i pogledati na Youtube kanalu Novog Magazina.
Neposredan povod za intervju sa Dubravkom Stojanović, profesorkom istorije na beogradskom Filozofskom fakultetu, bila je u subotu 13. juna održana završna konferencija projekta “Ko je prvi počeo – istoričari protiv revizionizma” i deklaracija “Odbranimo istoriju”, koju su usvojili učesnici projekta. Neminovno, razgovor se proširio na aktuelnu društvenu i političku situaciji u Srbiji.
Zašto je danas i od koga potrebno braniti istoriju?
Zato što su sve države nastale raspadom Jugoslavije svoj novi identitet gradile zloupotrebom istorije. Izbacivale su ono što ne odgovara novim nacionalnim idealima; ubacivale, pa i izmišljale ono što bi im u ovom trenutku bilo zgodno. Pravili priču o sopstvenoj starini, o večnom konfliktu sa susedima, o tome da su oduvek bili i najveći heroji i najveće žrtve. To je tipično za sve nacionalizme, ali su jugoslovenski ratovi radikalizovali zloupotrebe istorije, pre svega da bi se stvorila mržnja među narodima bivše Jugoslavije i da bi se stvorile etnički čiste nacionalne države. To se radilo da bi se ratovi psihološki pripremili, da bi se održavala ta strast tokom ratova, ali to se i danas radi. Naše političke elite su, da podsetim, uglavnom skoro u svim državama oni koji su ratove vodili, tako da je njima u interesu da održavaju te tenzije, a idealno oruđe za to su nakaradna tumačenja istorije. Posebno se zloupotrebljavaju Drugi svetski rat i ratovi devedesetih jer su to najtraumatičniji događaji i na njima je najlakše instant proizvesti burne emocije. Kao što kaže moj kolega Milivoj Bešlin – umesto “svetle budućnosti”, naše elite nude bolju prošlost. I zato ostajemo zakopani u njoj.
Intervju sa Dubravkom Stojanović, u celosti, možete pročitati na sajtu Novog Magazina.
