Beograd – Beogradski centar za ljudska prava i Tim Ujedinjenih nacija za ljudska prava predstavili su izveštaj „Ljudska prava mladih u Republici Srbiji u 2023. godini“.
Ovo je peti po redu godišnji izveštaj o ljudskim pravima mladih u Srbiji.
Na događaju u Medija centru u Beogradu ukazano je na brojne izazove koji su pratili ostvarivanje ljudskih prava mladih u 2023. godini u oblastima prava na rad, obrazovanje, stanovanje, zdravlje i slobodu okupljanja.
Autori izveštaja zaključili su da iz godine u godinu nema napretka u ostvarivanju prava mladih u Srbiji.
„2023. godina bila je jako teška i izazovna za ostvarivanje prava mladih u Srbiji”, navela je na početku predstavljanja izveštaja Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava podsećajući na tragedije iz maja prošle godine u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i selima Malom Orašju i Duboni, u kojima su pre svega stradali mladi.
U izveštaju je ukazano na povećan građanski aktivizam mladih u Srbiji. Taj trend je ocenjen kao pozitivan, ključan i neophodan jer se jedino aktivacijom svakog građanina i građanke može unaprediti određeno stanje u društvu.
Istovremeno, uz pojačan građanski aktivizam, sloboda okupljanja i izražavanja mladih bile su naročito ugrožene tokom 2023.godine. Govor mržnje prema mladima bio je jako izražen, napadi na aktiviste, na prostorije organizacija u kojima se okupljaju mladi, verbalni napadi najviših predstavnika državne vlasti na mlade učesnike protesta u kojima su bili i žrtve policijske torture. I pored dokaza policijske brutalnosti i dalje nema nikakvih ishoda procesa protiv policije zbog prekoračenja ovlašćenja.
I pored tvrdnji donosioca odluka, kako se položaj mladih veoma popravio poslednjih godina, demografski trendovi, odliv stanovništa i zvanični indikatori ukazuju da je poboljšanje na tržištu rada za mlade zapravo bez suštinskog poboljšanja, te da je došlo do povećanja nezaposlenih mladih u 2023. godini u odnosu na prethodnu.
Autori izveštaja ukazuju i na konstantan pad izdvajanja za obrazovanje i da je Srbija u 2023. godini izdvojila 3,1% BDP-a za obrazovanje dok je pre 15 godina izdvajala 4,5 posto BDP-a što je pokazatelj koliko je obrazovanje značajno donosiocima odluka.
Ukazuje se i da je kvalitet obrazovanja na niskom nivou, što pokazuju i podaci iz poslednjeg PISA istraživanja, kao i da je veliki broj mladih funkcionalno nepismen i da je primetan sve veći jaz i porast nejednakosti između učenika iz ugroženih i učenika iz privilegovanih grupa.
Mladi u Srbiji se suočavaju i sa krizom ostvarivanja prava na stanovanje. Podaci iz 2022. godine pokazuju da je prosek godina osamostaljivanja 31,4 godine, kada mladi više i nisu u zakonskoj kategoriji mladih. Oko 60% mladih živi sa svojim roditeljima. Preko 80% stanovništva u Srbiji ne može sebi da priušti da kupi ii iznajmi stan. Ogromni stambeni troškovi opterećuju mlade, jer u proseku minimum 40% svoje zarade daju samo na stambene troškove.
Pitanje bezbednosti mladih i vršnjačko nasilje obeležili 2023. godinu i da je to i javno-zdravstveni, a ne samo bezbednosni problem, koji zahteva kontinuirani vaspitno-zdravstveni rad.
U izveštaju se ističe da je hitno potrebno započeti rad na izradi nacionalnog programa razvoja i zdravlja mladih koji mora imati međusektorsku saradnju.
Ovogodišnji izveštaj obuhvata 12 prava, četiri posebne teme i četiri teme koje se bave zaštitom posebno osetljivih grupa mladih. Strane ovog zveštaja predstavljaju rezultat kontinuiranog procesa praćenja ostvarivanja ljudskih prava mladih, koji je započet još 2019. godine.
