Dok se u Srbiji i dalje ne zna ko je naredio likvidaciju novinara Slavka Ćuruvije pre 27 godina, pravosuđe je udarilo tamo gde najviše boli – po džep i po dušu one koji odbijaju da zaborave.
Slavko Ćuruvija fondacija dobila je račun od više od milion dinara. Zato što je progovorila. Zato što je tražila pravdu.
Drugi osnovni sud u Beogradu je 15. maja doneo presudu koja će, ako ne bude preinačena, ostati kao mračan primer kako sistem može kazniti žrtvu umesto odgovorne. Milanu Radonjiću, Ratku Romiću i Miroslavu Kuraku, ljudima koji su prvobitno bili osuđeni za ubistvo Ćuruvije, a potom u februaru 2024. godine na kontroverzan način oslobođeni, dosuđena je odšteta od Fondacije. Oni su tužili zbog povrede časti i ugleda, nakon što je Fondacija kritikovala presudu kojom su oslobođeni krivice.
Ukupan iznos koji Fondacija mora da plati iznosi 1.035.000 dinara (8.812 evra). Iako svakom tužiocu pripada po 200.000 dinara (oko 1.700 evra) na ime naknade, sud je dodao i sudske takse i troškove postupka od gotovo 980 evra.
„Zemlja koja ne kažnjava ubice nema budućnost“ to je pisalo u naslovu saopštenja Fondacije nakon oslobađajuće presude. Ta rečenica ih je, čini se, najviše koštala.
Nekoliko pitanja koja sistem mora sebi da postavi
Kako je moguće da ljudi koji su bili pod istragom za ubistvo novinara dobiju odštetu zato što ih je neko nazvao odgovornima, dok za samo ubistvo niko nije odgovarao 27 godina?
I zašto je iznos ove odštete nesrazmerno viši od onoga što se inače dosuđuje u sličnim slučajevima?
Odgovori su, nažalost, jasni svima koji godinama prilaze stanje medijskih sloboda i vladavine prava u Srbiji. Ovo nije samo pravna odluka, ovo je poruka. A poruka glasi: progovori, pa ćeš platiti.
Dvostruka nepravda
Tokom martovske misije Platforme Saveta Evrope za bezbednost novinara i MFRR mreže, delegacija se sastala sa Ćuruvijinom ćerkom. Ona je to nazvala pravim imenom – dvostruka nepravda. Prvo vam uskrate pravdu za ubijenog oca. Zatim vas stave na optuženičku klupu zato što tu nepravdu niste ćutke progutali.
Simbolika nije slučajna. Konferencija za medije održana je na mestu ubistva, ispred zgrade u kojoj je Slavko Ćuruvija izgubio život. Delegacija je tada pozvala srpske zvaničnike da zaustave spiralu nasilja pre nego što napadi na novinare dovedu do nove tragedije. Izveštaj misije, koji stiže u narednim nedeljama, sadržaće konkretne preporuke.
Srbija na dnu: 104. mesto i skoro 100 napada za pet meseci
Ova presuda ne dolazi u vakuumu. Srbija je na 104. mestu od 180 zemalja na Svetskom indeksu slobode medija Reportera bez granica za 2026. godinu. To je novi istorijski minimum.
Platforma Mapping Media Freedom je od početka godine do 19. maja zabeležila 91 napad na novinare. Za samo pet meseci skoro polovina svih napada tokom cele 2025. godine. Brojke ne lažu: bezbednost novinara u Srbiji se kontinuirano urušava.
U takvom ambijentu, presuda protiv Slavko Ćuruvija fondacije deluje kao logičan nastavak priče, ali i kao signal upozorenja za svakog novinara, urednika ili aktivistu koji pomisli da se uhvati u koštac sa ozbiljnim temama. Ako oni koji traže pravdu za ubijenog kolegu bivaju kažnjeni, šta tek očekuje obične istraživačke novinare?
Šta sada?
Fondacija je najavila žalbu. To je put kojim se ide. Ali ova borba nije samo pravna, ona je i moralna i društvena.
Deset međunarodnih i domaćih organizacija već je potpisalo pismo podrške, uključujući Evropsku federaciju novinara (EFJ), Reportere bez granica (RSF), Međunarodni institut za štampu (IPI) i PEN International. Njihova poruka je jasna: solidarnost nije reč – solidarnost je akcija.
Takođe, prošle nedelje je deset organizacija podržalo poziv evropske komesarke za proširenje Marte Kos na suspenziju sredstava EU za Srbiju, zbog ozbiljnog demokratskog nazadovanja. To nije puki politički potez – to je priznanje da mehanizmi pritiska moraju da zažive tamo gde unutrašnji sistem ne radi.
Šta ti možeš da uradiš?
Ovo nije sudbina jedne fondacije. Ovo je pitanje kakvo društvo želimo da budemo.
Podeli ovaj tekst. Informacija je prvi korak ka pravdi.
Prati rad Slavko Ćuruvija fondacije oni su na prvoj liniji.
Podrži medije i novinare koji istražuju, posebno one koji se suočavaju sa pretnjama (a dokumentovano ih je mnogo).
Pitaj zvaničnike zašto ubice i dalje nisu pronađene? Zašto se kažnjavaju oni koji traže odgovore?
Pravda za Slavka Ćuruviju nije samo porodično pitanje. To je lakmus test za demokratiju u Srbiji. Ako se ubice novinara ne kažnjavaju, a oni koji podsećaju na to kažnjavaju – onda je jasno kojim putem idemo.
Neka nam ovaj slučaj bude podsetnik da ćutanje nije opcija.
