Beograd – Među prvih pet načina za provođenje slobodnog vremena građana Srbije nema sadržaja koji su vezani za kulturnu participaciju.
To je izjavio istraživać Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Slobodan Mrđa koji je zajedno sa Marijanom Milankov, takođe istraživačom Zaprokula potpisao statističku studiju „Kulturna participacija građana Srbije“.
Koliko naši sugrađani učestvuju u kulturnom životu u poslednjih pet godina? Šta to volimo i ne volimo u kulturi, koliko smo prisutni, kakva su nam kulturna interesovanja, navike i koliko smo spremni da potrošimo na kulturne sadržaje saznaćete u drugom izdanju najrelevantije statističke studije na temu posećenosti u kulturi „Kulturna participacija građana Srbije„, istraživača Zaprokula Slobodana Mrđe i Marijane Milankov.
Mrđa naglašava da se Zavod za proučavanje kulturnog razvitka godinama bavi istraživanjima kulturnih potreba, kulturne participacije i kulturnih praksi građana Srbije i da je najnovije istraživanje rađeno na nacionalnom uzorku.
„Interesantno je da smo utvrdili pet najčešćih načina na kojima građani Srbije provode slobodno vreme i svi su u vezi sa privatnom sferom čovekovog života. Odlazak na slavu, druženje sa prijateljima, odlazak na sport i rekreaciju…Među prvih pet načina za provođenje slobodnog vremena građana Srbije nema sadržaja koji su vezani za kulturnu participaciju, naročito ne onu javnu„, kazao je Mrđa.
Kako kaže oni građani Srbije koji su se izjasnili da kulturno percipiraju najčešće odlaze u bioskop, a nakon toga dolazi praksa koju istraživači zovu privatna kulturna potrošnja, a to je gledanje televizije, filmova, slušanje muzike i pretraživanje interneta.
„Kada smo pokušali da izvršimo klasifikaciju publike ustanovili smo da postoji određeni deo ljudi koji kulturno percipiraju i koji se može nazvati redovnom publikom. Ti ljudi redovno idu u pozorišta, galerije, muzeje…Naša procena da je obim ljudi koji kulturno participiraju iznosi između 4,6 i 5,6 procenata ukupnog stanovništva“ kazao je Mrđa za Tanjug.
Prema njegovim rečima, pozorišta širom Srbije na godišnjem nivou, poseti 1.000.000 do 1.100.000 ljudi.
„Prateći svake godine te statističke podatke shvatili smo da se taj procenat ne povećava, ali se i ne smanjuje. Naša istraživanja kažu da će taj trend u nekom srednjoročnom periodu ostati isti sa tendencijom povećanja. U Beogradu u pozorište ide tih famoznih 3 odsto ukupnog stanovništva, ali naša procena je da će u narednim godinama taj statistički podatak otići na 4 odsto„, rekao je Mrđa.
Za njega nema dileme da je najteže utvrditi šta i koliko čitaju građani Srbije.
„Dešava se nam u našim istraživanjima ljudi daju socijalno poželjne odgovore. Na pitanje o pročitanim knjigama u poslednjih 12 meseci imamo ogovore „tri“, ali kada počnemo da se raspitujemo o naslovima tih knjiga, nastane problem sa sećanjem“ kaže Mrđa.
