Povodom 90. godina od rođenja Danila Kiša, izdavačka kuća Arhipelag objavila je „Knjigu o Danilu Kišu„, priredio Gojko Božović. Ovo tematsko izdanje kroz izbor tekstova velikih svetskih pisaca prati tri decenije međunarodne recepcije našeg proznika.
Kako je svet prihvatao i tumačio dela Danila Kiša? Na koji način se njegova povezanost sa „potonulim svetovima„, temom Srednje Evrope ili žanrom porodičnog romana odražavala u očima najznačajnijih svetskih književnika?
Odgovore na ova pitanja nudi nova publikacija „Knjiga o Danilu Kišu„, koju je, povodom 90. godina od piščevog rođenja, objavio Arhipelag.
Knjigu je priredio Gojko Božović, a ona predstavlja svojevrsnu istoriju recepcije Kišovih dela u svetu, obuhvatajući tekstove nastale u vremenskom rasponu od preko četrdeset godina – od 1980. do 2021. godine.
Tri faze prihvatanja
Prema koncepciji knjige, međunarodno prihvatanje Kišovog opusa odvijalo se kroz tri faze. Prva je obuhvatila period objavljivanja prvih prevoda praćenih kritikom. Druga, koja je usledila nakon pisčeve smrti 1989. godine, obeležena je sećanjima savremenika na Kiša kao književnu i javnu ličnost.
„Od početka dvehiljaditih započinje treća faza,“ ističe se u saopštenju izdavačke kuće “Arhipelag. „O njegovim knjigama se govori u širem kontekstu razvoja evropske i svetske književnosti. Celoviti, problemski eseji osvetljavaju poetičke osnove Kišove književnosti.“
Izbor, a ne sveobuhvatnost
Priređivač Gojko Božović naglašava da knjiga nije težila da bude kompletna, već da kroz izbor pruži „pouzdanu i relativno zaokruženu sliku„.
„Ova knjiga počiva na ideji izbora, što je u saglasju s poetičkim stanovištem samog pisca koji je u jezgrovitosti iskaza i u pravu na izbor nalazio jedno od svojih najdubljih utemeljenja,“ rekao je Božović.
Knjiga prati odjek pojedinačnih Kišovih dela, zatim njihov književno-istorijski kontekst, pa uobličavanje piščevog lika u sećanjima prijatelja, i naposletku – njegov uticaj na savremenu svetsku književnost.
O čemu tekstovi govore – a o čemu njihovi autori?
Božović posebno izdvaja vrednost tekstova sećanja, koji, kako kaže, uvek govore najmanje tri stvari: o temi, o vremenu u kojem su nastali i o samom autoru.
„Sećanja Kišovih savremenika… iskazuju nekoliko zajedničkih toposa: Kišova harizmatičnost, neodoljivost i omiljenost, odanost prijatelja i prikrivena krhka nežnost, osećanje književne misije i ironija s kojom se lakše živelo u kolopletima istorije i ličnog života,“ rekao je priređivač.
Glasovi velikana: od Sontag do Brodskog
U knjigu je uključen impozantan izbor autora, među kojima su nobelovci, ugledni kritičari i prozni pisci. Tu su Josif Brodski, Nadin Gordimer, Susan Sontag, Milan Kundera, Klaudio Magris, Ismail Kadare, Peter Esterhazi i mnogi drugi.
Njihove zapažanje pružaju uvid u to kako se Kišova literatura reflektovala u različitim kulturama. Suzan Sontag ga je nazvala „pesnikom u prozi i princem rezignacije„, a Nadin Gordimer „najboljim iz izuzetne grupe istočnoevropskih pisaca„. Josif Brodski je „Grobnicu za Borisa Davidoviča“ ocenio kao „najbolju knjigu napisanu na evropskom kontinentu u posleratnom periodu„.
„Knjiga o Danilu Kišu“ nudi, dakle, višestruku perspektivu, to nije samo svedočanstvo o trajnosti jednog opusa, već i ogledalo međunarodne književne kulture poslednjih decenija i načina na koji je prihvatala jednog od najvećih pisaca ovih prostora.
