Valjevo – Političke i finansijske priče prate svaki medij, a napadi na novinare ostaju nekažnjeni.
„Medijsko okruženje je izazovno„, suvoparno konstatuje Evropska komisija u svom najnovijem izveštaju o napretku Srbije.
Ali iza te diplomatske formulacije krije se surova stvarnost: novinari rade u strahu, vlasničke strukture su netransparentne, a politička i finansijska kontrola nad medijima sveprisutna.
Izveštaj Evropske komisije za 2025. godinu ostavlja malo prostora za iluzije dok se tehnički pregovori nastavljaju, ključne reforme u oblasti vladavine prava i medijskih sloboda ostaju na papiru. Komisija eksplicitno navodi da „anti-EU narativ“ ne samo da je prisutan u medijima, već ga koriste i „nosioci političkih funkcija, uključujući i one na najvišim nivoima“.
Sistematski problemi koji preživljavaju reforme
Prema mišljenju Uroša Jovanovića iz Građanskih inicijativa, izraz „izazovno“ u izveštaju Evropske komisije predstavlja diplomatski opis ozbiljno narušenog stanja medijskih sloboda. On naglašava da ključni problem nije u samim zakonima, već u njihovom selektivnom sprovođenju i sistematskim političkim pritiscima koji stvaraju atmosferu straha i autocenzure.
„Vlasnička struktura mnogih medija, netransparentna i povezana sa političkim centrima moći, dodatno produbljuje zavisnost od države i oglašivača,“ objašnjava Jovanović. „Na taj način formalni okvir postoji, ali suštinska sloboda izražavanja i medijski pluralizam ostaju ugroženi.“
Kada je reč o nefunkcionisanju Medijske strategije, Jovanović ističe da je suštinski problem u odsustvu političke volje. „Regulatorna tela, poput REM-a, ne postupaju u skladu sa svojim nadležnostima, dok Ministarstvo kulture i informisanja ne obezbeđuje jednak tretman za sve medije. Odgovornost je pre svega politička, jer institucije koje treba da garantuju slobodu medija nisu nezavisne, već pod partijskim uticajem.“
Neispunjena obećanja i nekažnjena nasilja
O nekažnjivosti napada na novinare Jovanović kaže: „Reč je o kombinaciji neefikasnosti i nedostatka političke volje, ali presudan je ovaj drugi faktor. Takva nekažnjivost stvara opasnu poruku: da su napadi na novinare prihvatljivi. Dokle god nema jasne institucionalne i javne osude, bezbednost novinara neće biti zagarantovana.“
Prema njegovim rečima, anti-EU narativ služi kao politički alat za homogenizaciju biračkog tela i odvraćanje pažnje sa unutrašnjih problema.
„Takva retorika direktno podriva proces evropskih integracija jer stvara nepoverenje građana u evropske institucije i zamagljuje činjenicu da su upravo evropske vrednosti ono što bi trebalo da bude cilj reformi.“
Mogućnost promene u nepovoljnom okruženju
Jovanović veruje da se uloga medija može ojačati samo stvaranjem institucionalnih uslova za njihovu nezavisnost. „Civilno društvo, novinarska udruženja i nezavisni mediji već pokazuju da je moguće delovati profesionalno čak i u polarizovanom okruženju. Neophodno je i da međunarodne organizacije i EU dosledno insistiraju na primeni zakona, a ne samo na njihovom donošenju.“
I pored svih pritisaka, on ističe da postoje svetli primeri. „Istraživački portali poput KRIK-a, BIRN-a, CINS-a, kao i mediji N1, Danas i VOICE, nastavljaju da objavljuju priče od javnog interesa uprkos pritiscima. To su primeri profesionalnog integriteta koji pokazuju da sloboda izražavanja postoji, ali je potrebno sistemski je štititi.“
Put napred: Od retorike do akcije
Dok Evropska komisija ističe da „ukupan tempo pregovora i dalje zavisi od reformi vladavine prava“, medijske slobode ostaju kamen temeljac tog procesa. Bez slobodnih medija koji mogu da kontrolišu vlast, da istražuju korupciju i da obezbede javnu raspravu, evropski put Srbije ostaje pod znakom pitanja.
Kao što izveštaj konstatuje, srpske vlasti treba da preuzmu „mnogo veću odgovornost za proaktivniju i objektivniju komunikaciju o procesu pristupanja„. Međutim, pravi test će biti u stvarnim promenama u zaštiti novinara, transparentnosti vlasništva i stvarnoj, a ne samo formalnoj primeni zakona.
U kontekstu gde se „ograničen napredak“ ponavlja kao refren u izveštaju Komisije, pitanje medijskih sloboda nije samo pitanje integracija, to je pitanje opstanka demokratije u Srbiji.
O sagovorniku
Uroš Jovanović je aktivista Građanskih inicijativa, ima šest godina iskustva u civilnom društvu, specijalizovan za upravljanje projektima i istraživanje u oblasti osnovnih prava.
Sarađivao je sa braniteljima ljudskih prava i izveštavao o kršenjima ljudskih prava domaćim i međunarodnim akterima.
Njegov angažman u aktivizmu, započet još u srednjoj školi, motivisan je željom da svet učini boljim mestom za život za sve.
Profesionalnu karijeru u sektoru civilnog društva započeo je 2018. godine u Beogradu.
