Vašington – Investiciona klima u Srbiji blago se poboljšala poslednjih godina, ali ostaju problemi birokratije, korupcije, neefikasnih državnih preduzeća, velikog neformalnog sektora i neefikasnog pravosuđa, ocenio je američki Stejt department i dodao da je razlog za zabrinutost i politički uticaj.
U izveštaju „Investiciona klima u Srbiji 2025“ su kao pozitivni navedeni finansijska stabilnost, fiskalna disciplina i reforme koje podržava EU i dodaje se da je prioritet Srbije privlačenje stranih investicija.
Navodi se da je angažman Srbije s Međunarodnim monetarnim fondom uz razumnu fiskalnu politiku doprineo generalno dobrim makroekonomskim uslovima.
Podseća se da je koeficijent duga prema bruto domaćem proizvodu (BDP) na relativno zdravom nivou ispod 50 odsto BDP i da je u oktobru 2024. agencija S&P dala Srbiji prvi investicioni kreditni rejting podigavši ocenu sa BB+ na BBB- uz stabilne izglede.
U izveštaju se navodi da američki investitori generalno imaju pozitivan stav o Srbiji zbog njene lokacije, dobro obrazovane radne snage, konkurentnih, mada rastućih troškova rada, velikodušnih podsticaja za investicije i sporazuma o slobodnoj trgovini sa EU i drugim tržištima. Takođe američki investitori uglavnom pozdravljaju politiku jednakih šansi.
Stejt department je izrazio zabrinutost zbog uticaja politike, navodeći primer da je kao odgovor na proteste 2022. Vlada zaustavila predloženi projekat vađenja litijuma.
U tekstu piše da se nastavljaju reforme podržane od strane EU, ali da primena nije uvek brza ili temeljna, i ističe se da će poslovne prilike nastaviti da se poboljšavaju ako Vlada bude sprovodila reforme povezane s pristupanjem EU.
Ocenjuje se i da digitalizacija određenih funkcija Vlade, npr. građevinske dozvole i Poreska uprava, još nije donela znatno poboljšanje, a i da nedostaje dosledna primena.
U vezi s rešavanjem pitanja neefikasnih državnih preduzeća, Vlada, ocenjuje se u izveštaju Stejt departmenta, ima postepeni napredak. Takođe planira da privatizuje još 43 komanije i lagano smanjuje veliki javni sektor i radnu snagu državnih preduzeća.
U izveštaju se govori i o padu nadstrešnice u Novom Sadu sa 16 žrtava. Navodi se da je ta tragedija, koja se vidi kao posledica korupcije, podstakla velike proteste predvođene studentima.
Zvanični Beograd tvrdi da kontinuirani protesti negativno utiču na ekonomiju Srbije, dok kritičari kažu da Vlada koristi oštru retoriku i druga sredstva za zastrašivanje, uključujući hapšenje, negativne prikaze demonstranata u medijima i deportaciju nekih koji nemaju državljanstvo Srbije, piše uzveštaju američkog Stejt departmenta.
Navodi se i da to što će Srbija biti domaćin izložbe EXPO 2027 prilika za američke kompanije koje isporučuju opremu i pružaju usluge.
Ukazuje se da je agresija Rusije na Ukrajinu u početku ograničeno uticala na privredu Srbije, ali da je inflacija skočila do 16 odsto u martu 2023. da bi se zatim spustila na 4,5 odsto u februaru 2025.
Podseća se i da je Kancelarija Ministarstva finansija SAD za kontrolu stranih sredstava (OFAC) u aprilu stavila na listu sankcioninih 30 kompanija i 20 pojedinaca iz Srbije, a ukazuje se i na sankcije naftnoj kompaniji NIS koje su više puta odlagane za po mesec dana, a poslednji put su odložene za nekoliko dana, do 8. oktobra.
