Beograd, 30. jun 2022. – Nacionalna konferencija „Civilno društvo za povezani Zapadnu Balkan“ u okviru projekta SMART Balkan održana je u Beogradu.
SMART Balkan projekat, finansiran od strane Norveškog Ministarstva spoljnih poslova implementira konzorcijum organizacija: Centar za promociju civilnog društva (CPCD) iz Bosne i Hercegovine kao vodeći aplikant, u partnerstvu sa Center for Research and Policy Making (CRPM) iz Severne Makedonije i Institute for Democracy and Mediation (IDM) iz Albanije.
Izvršna direktorka Centra za istraživanje i kreiranje politika iz Skoplja Marija Ristevski je rekla da se projekat SMART Balkan sprovodi u šest zemalja Zapadnog Balkana i da je njegov cilj da osnaži civilno društvo i da ojača demokratiju.
Ristevski je rekla novinarima i da je cilj projekta „podržavanje evroatlantskih integracija Zapadnog Balkana„, kao i da se obezbedi stabilnost i bezbednost regiona.
„Projekat će se implementirati u naredne četiri godine i obuhvatiće građenje kapaciteta organizacija civilnog društva, njihovo umrežavanje i finansijsku podršku koju je obezbedilo Mnistarstvo spoljnih poslova Norveške„, rekla je.
Prema njenim rečima, podrška je veća od 14 miliona evra koji će biti raspodeljeni na 450 grantova za organizacije civilnog društva i medije u regionu.
Direktorka Centra za promociji civilnog društva iz Sarajeva Aida Daguda je rekla da je konferencija u Beogradu poslednje u nizu okupljanja koje su ranije organizovani u regionu, u cilju uspostavljanja projekta SMART Balkan.
Izrazila je očekivanje da će taj projekat imati veliki uticaj da civlno društvo u regionu bude jače i efekasnije. Ocenila je da situacija i u pojedinačnim zemljama i u celom regionu veoma teška i zbog političkih preveranja i geoplitičkih kriza. Smatra da će taj projekat doprineti stabilnosti, a da će civlno društvo zauzeti mesto koje i treba da ima.
Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Srbije Gordana Čomić je rekla da civilno društvo na teritoriji Zapadnog Balkana ima većih problema nego civilno društvo u razvijenim demokratijama.
Prema njenim rečima, razlozi za to su nedostatak kulture dijaloga, nerazumevanje neophodnosti uloge civilnog društva u donošenju javnih politika, …
Rekla je da skupovi poput ovog treba da posluže da se preskoče te velike prepreke i da izvrši i pritisak na javne vlasti da uvažavaju ulogu civilnog društva.
„Najvažnije je da razvijemo dijalog o zajedničmim temama jer nam je istorija zajednička a problemi slični i želimo da živimo u slobodnim i razvijenim društvima gde se poštuje vladavina prava, mišljenje pojedinca i slobodu medija„, rekla je ona.
