Beograd – Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) objavio je analizu „Digitalni nadzor u Srbiji„.
Evropska Unija uređuje polje biometrijskog nadzora u nekoliko različitih dokumenata od kojih su najznačajniji Povelja EU o osnovnim pravima (CFR), Generalna uredba o zaštiti podataka EU (GDPR) i Policijska direktiva (LED).
Sve veće oslanjanje građana na digitalne tehnologije i uređaje uticalo je na to da države ali i privatni akteri sve više posežu za raznovrsnim sistemima i alatima za digitalni nadzor građana.
Tako su kamere visoke rezolucije, veštačka inteligencija i programi za biometrijsko prepoznavanje, te alati za automatsko prikupljanje podataka sa interneta kao i intruzivni softveri za nadzor mobilnih telefona postali svakodnevna realnost građana širom sveta.
Širenje digitalnog nadzora u Srbiji je veoma netransparentno i posebno opasno u uslovima kada je Srbija ocenjena kao zarobljena država koju karakteriše zloupotreba državnih resursa zarad lično-partijskih interesa.
Iako su ovi izveštaji medija i istraživačkih novinara važni, oni su usmereni na pojedinačne slučajeve te je na osnovu njih teško steći širu sliku o razmerama problema digitalnog nadzora u Srbiji.
Zbog toga je važno, polazeći od postojećih izveštaja, mapirati infrastrukturu za digitalni nadzor u Srbiji, odnosno popisati koju su opremu i programe za digitalni nadzor državne institucije nabavljale, da li su one nadležne i ovlašćene da ih koriste, te kako se ove tehnologije zloupotrebljavaju.
S obzirom da Srbija teži članstvu u Evropskoj uniji (EU), važno je prikazati i kako EU nastoji da reguliše ovu oblast.
