Brisel – Znanje matematike i sposobnost čitanja kod dece su značajno pogoršani u većini zemalja Evropske unije, što je ogroman rizik po to na koji način će buduća radna snaga upravljati ekonomijom EU.
To pokazuje najnoviji izveštaj Evropske komisije o zapošljavanju.
Nivo nedovoljnog uspeha kod učenika je porastao u proteklih 12 godina, a došlo je do dramatičnog pada poznavanja osnovnih veština u 2022. godini, za šta je mogući uzrok zatvaranje škola tokom pandemijer kovida, navodi se u izveštaju, preneo je Politiko.
EU je trenutno daleko od svog cilja da svede stopu nedovoljnog uspeha kod učenika na 15 procenata do 2030. godine, dodaje se u izveštaju Evropske komisije.
Kako se navodi, skoro svaki treći 15-godišnjak nema osnovno poznavanje matematike, a svaki četvrti nije stigao do minimuma sposobnosti čitanja i poznavanja nauka.
U izveštaju se ukazuje da tako loši rezultati predstavljaju pretnju po radnu produktivnost i konkurentnost. Kako je izveštaj pokazao, najlošije rezultate u matematici postigli su učenici u Bugarskoj, Kipru i Rumuniji.
Siromašniji učenici širom EU postigli su u 2022. znatno lošije rezultate, pri čemu je skoro polovina njih imala nedovoljan uspeh iz matematike, što je znatno povećanje u odnosu na 2018., kada je taj procenat iznosio 38,2 odsto.
Lošiji uspeh pogađa i imućniju decu, za šta je razlog u izveštaju pripisan, između ostalog, nedostatku kvalifikovanih nastavnika, što je pogoršano proteklih godina zbog pandemije kovida 19.
Nekoliko vlada zemalja EU su preduzele mere protiv ovakve situacije, pa je Finska uvela veći broj obaveznih časova, a Holandija planira da školama koje žele da kod svojih učenika poprave poznavanje osnovnih veština da 500 evra po učeniku, prenosi Politiko.
Evropska komisija takođe planira da revidira plan o digitalnoj nastavi i da sačini plan buduće digitalne obuke i nastave.
