Valjevo – Dok Srbija korača (ili tapka u mestu) na putu evropskih integracija, pitanje vladavine prava i borbe protiv korupcije često se lomi na najosnovnijem nivou, tamo gde građanin/ka direktno komunicira sa vlašću.
Podaci koje pokazuje Indeks transparentnosti lokalne samouprave za opštine Kolubarskog okruga u poslednjoj deceniji ne prikazuju jasnu mapu progresa, već pre mozaik improvizacije, gde rezultati zavise više od godišnjeg odmora jednog službenika nego od čvrsto postavljenog sistema.
Kapaciteti nisu izgovor: Primeri malih, a otvorenih
U javnosti se često provlači teza da male opštine poput Mionice, Ljiga ili Osečine nemaju dovoljno ljudskih i finansijskih kapaciteta da budu transparentne. Međutim, LTI podaci razbijaju ovaj mit.
„Budžet i kapaciteti utiču malo, oni nisu ključni,“ ističe Zlatko Minić iz Transparetnosti Srbija. „Tabela pokazuje da na samom vrhu imamo male opštine poput Velikog Gradišta ili Kanjiže. Dok transparentnost ne postane stvar svesti i propisane obaveze, ona se svodi isključivo na političku i administrativnu volju.“
Ovo praktično znači da građani Ljiga ili Osečine ne trpe zbog „siromašne opštine„, već zbog nedostatka želje lokalnih moćnika da polože račune.
Valjevski rolerkoster: Sistem koji ne postoji
Administrativni centar Kolubarskog okruga, grad Valjevo, pravi je primer „oscilatorne transparentnosti„. Analiza LTI rezultata pokazuje skokove i padove koji zbunjuju. Minić za Dijalog Net objašnjava da je to posledica nepostojanja propisanih procedura sa jasnom odgovornošću.
U 2025. godini grad Valjevo beleži veliki rast jer su nadležni iscrpno odgovorili na dopis za verifikaciju. Ipak, postavlja se pitanje: Šta se dešava onih godina kada odgovor izostane? „Dešava se da rezultati budu loši jer je neko ko o tome brine na bolovanju, ili ‘promakne’ dopis,“ navodi Minić.
Za građane/ke Valjeva to znači da njihovo pravo na informaciju zavisi od toga da li je službenik tog dana popio kafu ili otišao na odmor, a ne od snage institucije.
Cena tajnosti: Od javnih preduzeća do zagađenog vazduha
Netransparentnost u Kolubarskom okrugu nije samo akademsko pitanje; ona ima svoju cenu izraženu u dinarima i kvalitetu vazduha. Iako LTI direktno ne meri ekološke parametre, on meri proces donošenja odluka.
Netransparentno poslovanje javnih preduzeća u Lajkovcu, Ubu ili Valjevu često je indikator odlivanja novca ili lošeg rada. Gubici se, po pravilu, kompenzuju povećanjem cena komunalnih usluga. Tako građani plaćaju „porez na tajnost“ kroz skuplje grejanje ili vodu lošijeg kvaliteta. Isto važi i za zaštitu životne sredine, tamo gde se ne vidi kako se troši novac iz ekološkog fonda, javne rasprave o zagađenju postaju samo farsa.
Evropski put bez lokalnog motora
Bez rasta LTI-a na nivou cele zemlje, pa tako i u Kolubarskom okrugu, teško je govoriti o stvarnom napretku u okviru Strategije i Akcionog plana za borbu protiv korupcije. Evropske integracije nisu samo potpisivanje dokumenata u Briselu, već kreiranje sistema u kojem su podaci dostupni i bez posebnog insistiranja.
Iz Transparentnosti Srbija poručuju da LTI ne sme biti cilj sam po sebi – puko „šminkanje“ podataka pred ocenjivanje. Potreban je pritisak odozdo.
„Treba tražiti objavljivanje podataka, slati zahteve, koristiti dokumenta da bi se otkrile nepravilnosti. Ali, ne treba bežati ni od pohvale kada nešto dobro funkcioniše, posebno kada je to rezultat rada ljudi iz administracije,“ savetuje Minić. “Nama ne smeta kada nas ljudi iz opština zovu za dodatna objašnjenja”, kaže Minić podsećajući na pozitivan primer osobe zadužene za informacije od javnog značaja iz jedne lokalne samouprave Kolubarskog okruga koja je pokazala inicijativu.
Gde je Kolubarski okrug na mapi?
Za razliku od nekih drugih regiona gde postoji zdrava konkurencija (poput Vranja i Leskovca koji se „trkaju“ u transparentnosti), u Kolubarskom okrugu takav rivalitet izostaje. Stanje je, najblaže rečeno, šareno.
Dok se ne uspostavi sistem koji kažnjava ćutanje administracije i dok transparentnost ne postane refleks, a ne incident, građani/ke Valjeva i okolnih opština ostaće taoci „administrativne volje„. Put ka EU i boljem životu u Valjevu ne vodi preko velikih reči, već preko jasno objavljenih ugovora, budžeta i javnih nabavki na lokalnim veb-prezentacijama.
O sagovorniku:
Zlatko Minić je novinar koji je, iako po obrazovanju mašinski inženjer, čitavu karijeru posvetio novinarstvu. U organizaciju Transparentnost Srbija se bavi temama kao što su: javna preduzeća, izborne i funkcionerske kampanje, transparentnost lokalne samouprave.
