Slavko Ćuruvija fondacija poziva studente da se prijave za dvomesečni mentorski rad u nezavisnim redakcijama. Prijave do 10. maja.
U moru saopštenja koja svakodnevno preplavljuju redakcije, vest o raspisivanju konkursa za studentsku praksu često prođe ispod radara.
Ali ovaj konkurs (Program plaćene studentske prakse „Denis Kolundžija“) nije običan oglas za posao. To je ogledalo savesti profesije koja se bori za vazduh, ali i svetionik za one koji tek treba da uplove u uzburkane vode novinarstva u Srbiji.
Od 2021. godine, Slavko Ćuruvija fondacija ovim programom pokušava da učini ono što formalno obrazovanje često ne stiže: da studente „baci u vatru“.
A od 2024. godine, ta vatra nosi ime Denisa Kolundžije – novinara čiji je iznenadni odlazak ostavio prazninu u tkivu nezavisnog izveštavanja, ali čiji duh radoznalosti, kako kaže, za Dijalog Net, Ivana Stevanović (izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije), i dalje oblikuje samu srž ovog programa.
Kako je nastala ideja da se „živi novinarstvo“?
Odgovor na ovo pitanje otkriva i suštinu problema medijskog obrazovanja kod nas. Inicijativa nije potekla iz kancelarije menadžera, već iz razgovora Denisa Kolundžije sa studentima žurnalistike u Novom Sadu.
„Do te ideje je došao nakon razgovora sa studentima koji su mu se požalili da imaju premalo dana obavezne prakse i još manje prilika da praksu stiču u nezavisnim medijima. Ako se dobro sećam, mislim da nam je u to vreme rekao da obavezna praksa traje samo sedam dana i da je obavljaju samo u novosadskom Dnevniku,“ priseća se naša sagovornica.
Upravo taj jaz između suvoparne teorije i haotične, ali plemenite redakcijske stvarnosti postao je temelj programa. Program je od prvog dana osmišljen kao prilika da se budući novinari susretnu sa što većim brojem različitih žanrova i zadataka, u redakcijama koje, uprkos sistemskom pritisku, i dalje dišu punim plućima: agencije FoNet i Beta, portal Cenzolovka, novosadski Radio 021 i dopisništvo Bete u Nišu.
„Denisov duh radoznalosti je od samog početka utkan u strukturu programa. Redakcije koje biramo kao domaćine su upravo one koje još uvek, i uprkos svemu, neguju baš to novinarstvo koje je Denis živeo – profesionalnost i javni interes kao vrhovnu vrednost i solidarnost kao osnovu odnosa sa kolegama,“ naglašava izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije.
Novac kao poruka: Rad mora da bude plaćen
U zemlji u kojoj su volontiranje i rad „za hvalu i iskustvo“ često jedina opcija za mlade, Fondacija insistira na ekonomskom dostojanstvu. Mesečna stipendija od 200 američkih dolara nije ogromna, ali je monumentalna u svojoj simbolici.
„Ta stipendija ima više funkcija, od kojih je možda najvažnije naše uverenje da rad mora da bude plaćen. Na žalost, redakcije koje ne prave kompromise sa profesionalnim standardima najčešće nemaju mogućnost da same stipendiraju mlade novinare,“ objašnjava Ivana Stevanović podsećajući na surovu realnost u kojoj su mediji koji brane standarde profesije sistemski dovedeni u poziciju da prave kompromise sa sopstvenim zdravljem i dobrobiti.
Program je i pragmatičan odgovor na letnju „sušu“ u redakcijama. Dok iskusnije kolege koriste godišnje odmore, studenti dobijaju priliku da zakrpe taj jaz i osete puls redakcije na delu. Rezultati? Dirljivi. „Ponekad je zaista dirljivo čitati izveštaje koje šalju nakon svakog meseca prakse“, otkriva Ivana i dodaje da „taj nivo oduševljenja zbog prilike da se izveštava sa važnog događaja je neprocenjiv!“
(Ne)vidljivost kvaliteta van Beograda
Iako je Beograd medijski centar, program namerno širi mapu na Novi Sad i Niš, prateći univerzitetske centre. Time se šalje jasna poruka da profesionalno novinarstvo nije privilegija prestonice.
„Naravno da profesionalno i kvalitetno novinarstvo ne postoji samo u Beogradu. Štaviše, lokalni mediji su oni koji u najvećoj meri služe zajednici,“ ističu iz Fondacije, dodajući da postoji interesovanje redakcija širom Srbije da postanu deo ovakvog mentorskog lanca.
Da li ima nade za umorne i razočarane?
Na pitanje kako dopreti do studenata koji misle da je borba za etičko novinarstvo uzaludna, iz Fondacije odgovaraju optimizmom utemeljenim na iskustvu iz njihovog drugog, starijeg programa – Škole digitalnog novinarstva.
„Vidimo da je broj kvalitetnih i posvećenih polaznika, u svakom smislu te reči budućih perjanica novinarstva, značajno porastao. Za ovo verovatno treba da zahvalimo buđenju studenata kroz pobunu koja je počela nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu. Izgleda da je ta pobuna omogućila novo razumevanje demokratije, pa i onih elemenata bez kojih demokratija ne može, a to su pouzdane i pravovremene informacije.“
Gde su danas Denisovi i Ćuruvijini praktikanti?
Podatak koji uliva nadu i razbija mit da „sistem sve proguta„: Od ukupno 16 polaznika ranijih generacija ove prakse, čak sedam je ostalo da radi u redakcijama u kojima su bili na praksi. Većina ostalih je na ovaj ili onaj način ostala vezana za nezavisne medije. I što je najvažnije – niko nije napravio kompromis prelaskom u tabloide ili medijske servise vlasti.
Iako je fokus prakse na sticanju redakcijskih veština i „proizvodnji vesti„, Fondacija ističe da se teme poput SLAPP tužbi, digitalne bezbednosti i psihološke otpornosti obrađuju kroz njihov širi rad u medijskoj zajednici, pružajući tako budućim novinarima celovit oklop za borbu za istinu.
Prijave do 10. maja. Adresa: konkurs@slavkocuruvijafondacija.rs.
Ovo nije samo poziv za praksu. Ovo je poziv za nastavak one borbe u kojoj su branioci bili Slavko Ćuruvija i Denis Kolundžija – borbe u kojoj reči i dalje imaju težinu, a istina, iako na udaru, i dalje pronalazi svoje glasnike.
O sagovornici:
Ivana Stevanović je izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije, organizacije osnovane u čast Slavka Ćuruvije, novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i magazina Evropljanin, ubijenog 1999. godine. Fondacija podržava slobodno i nezavisno novinarstvo kroz unapređenje profesionalizma i etičkih standarda u medijima, jačanje kapaciteta novinara i zagovaranje efikasne zaštite bezbednosti novinara. Od sredine devedesetih do 2006. godine, Ivana je radila kao novinarka u nezavisnim medijima Radio Indeks, Blic, Demokratija i Radio B92. U SĆF je došla nakon deset godina rada na poziciji menadžerke programa u Centru za razvoj neprofitnog sektora.
