Beograd – Pekari na Balkanu peku u kriznim vremenima sve manje hlebove.
Manje za iste pare je najbolji opis trenda prikrivanja poskupljenja tako što se smanjuje količina proizvoda i pakovanje, ali ne i cena, piše nemački list Štutgarter cajtung.
Kombinacijom engleske reči šrink, koja znači skupljanje, i reči inflacija ekonomisti su za taj fenomen smislili reč „šrinkflacija„.
U pitanju je, piše dnevnik, fenomen koji sve više zadaje glavobolju zemljama sa slabim sistemom zaštite potrošača, kao što su to kandidati za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu.
Štutgarter cajtung piše da se u Beogradu jedna od najpopularnijih pekara zove „Hleb i kifle„, ali da bi u međuvremenu trebalo da se zove „Kako od hleba postaju kifle„. „Svi pekarski proizvodi sve su manji„, prenosi dnevnik reči jedne žene ispred te pekare u Beogradu.
Manje za iste pare je princip prikrivenog poskupljenja smanjivanjem količine proizvoda.
„Prvo imamo eksploziju cena. Zatim ne samo vekne hleba, neko i table čokolade, rolne toalet papira, čašice jogurta ili vrećice čipsa vidno zahvati pomama skupljanja, koju potrošači na prvi pogled jedva registruju – manjim količinama svojih proizvoda pre svega preduzeća iz oblasti industrije hrane pokušavaju da naizgled drže svoje cene uprkos inflaciji„, piše dnevnik.
„Bilo da je reč o čokoladi koja je smršala na 80 grama, jogurtu u flašama od 950 grama, ili pakovanjima keksa od 112,5 grama – trend ide u pravcu pakovanja koja je sve teže porediti„, piše list.
Cena kilograma nekog proizvoda, primećuje list, i u Srbiji mora da bude označena na policama prodavnica, ali je to ne samo zbog veoma sitnih slova i brojeva od male koristi, nego i zato što potrošačima obično ništa ne govori cena kilograma maslaca ili kečapa.
Štutgarter cajtung ipak priznaje da „šrinkflacija“ kao trend nije ograničena samo na Srbiju, već da se zaštitnici potrošača i u Nemačkoj žale na taj fenomen, prenosi Dnevni evropski servis.
