Valjevo – Freedom House prebacio je, u novom izveštaju „Sloboda na internetu“ za 2025. godinu, Srbiju iz kategorije „slobodnih“ u „delimično slobodne“ zemlje, zbog sistemske represije protiv novinara, aktivista i studenata, pri čemu su vlasti koristile softver Pegasus i NoviSpy, kao i hapšenja zbog objava na mrežama.
Pad sa 70 na 67 bodova rezultat je sistemske represije protiv novinara, aktivista i studenata koji su učestvovali u protestima nakon tragedije u Novom Sadu.
U periodu između juna 2024. i maja 2025. godine, sloboda na internetu u Srbiji doživela je značajan pad, pre svega zbog državnog odgovora na masovne proteste koji su usledili nakon rušenja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu u septembru 2024, kada je poginulo 16 ljudi.
Izveštaj Freedom House-a detaljno dokumentuje kako su vlasti koristile nadzor, zastrašivanje i fizičko nasilje kako bi ugušile kritičke glasove u digitalnom prostoru.
Mila Bajić, glavna istraživačica ljudskih prava iz SHARE Foundation, koja već godinama prati stanje digitalnih prava u Srbiji, kaže da je promena statusa „jasno upozorenje o silaznom trendu koji je obeležen povećanom represijom„.
Špijunski softver kao oruđe kontrole
Jedan od ključnih razloga za promenu statusa je otkriće sistematske upotrebe špijunskog softvera protiv novinara, aktivista i studenata. U decembru 2024, Amnesty International objavio je izveštaj koji otkriva da srpske vlasti rutinski koriste NoviSpy (jedinstveni špijunski alat koji se instalira na uređaje žrtava dok su u policijskom pritvoru), kao i Cellebrite (alat za ekstrakciju podataka).
„Cellebrite je alat za fizičko otključavanje uređaja. Nakon otključavanja, preuzimaju se svi podaci, nakon čega dolazi do instalacije špijvera NoviSpy, za koji se pretpostavlja da je izrađen interno od strane srpskih službi bezbednosti,“ objašnjava Bajić.
U martu 2025, Amnesty International otkrio je da su dva novinara Balkanske investigativne mreže (BIRN) bila targetirana Pegasusom, sofisticiranim špijunskim alatom izraelske kompanije NSO Group. Ovaj sofisticiran softver omogućava pristup kompletnoj komunikaciji, lokaciji i svim podacima na telefonu žrtve.
„Samim tim korišćenje ovih alata ima cilj da stvori efekat zebnje, odnosno da utiče na načine na koje određene osobe biraju da razmišljaju i pričaju o nepogodnim temama za vlast,“ ističe Bajić.
Kao odgovor na izveštaj Amnesty International, kompanija Cellebrite je u februaru 2025. obustavila pružanje usluga u Srbiji, iako je šteta već naneta stotinama ljudi čiji su telefoni bili kompromitovani.
Hapšenja zbog postova na društvenim mrežama
Tokom protesta, vlasti su sistematski pritvarale ljude zbog sadržaja koji su objavljivali na društvenim mrežama. U aprilu 2025, Stefan Radojičić, student Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, priveden je nakon što je provladini tabloid Informer objavio procureli video njegovog govora na univerzitetu. Tokom privođenja, njegov telefon je konfiskovan.
„Odmazda za iznete stavove bila je česta pojava,“ kaže Bajić. „Od SLAPP tužbi sa kojima su se novinari susretali zbog izveštavanja o kriminalnim i koruptivnim delatnostima vlasti, preko uručenih otkaza građanima koji su na svojim privatnim društvenim mrežama podržavali studentski pokret.“
Fizički napadi na novinare eskaliraju
Između januara i maja 2025, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zabeležilo je 15 fizičkih napada na novinare, uključujući one koji rade za online medije. U martu 2025, neidentifikovani napadači vandalizovali su vozilo Rijalde Mujezinović, novinarke iz Brodareva koja je na društvenim mrežama podržavala antikorupcijske proteste i kritikovala vlast.
„Uprkos konstantnom prijavljivanju napada na mrežama sa kojima se susreću, novinari gotovo nikada ne dobiju epilog u ovakvim slučajevima,“ objašnjava Bajić. „Često anonimni napadači ostaju anonimni ili se pretnje racionalizuju i umanjuju apsurdnim tumačenjima.“
Prema njenim rečima, ova praksa služi da pasivizuje prijavljivanje i normalizuje napade u digitalnom prostoru, dok Viši tužilački komitet i policija imaju „veoma lagodan stav po pitanju napada koji se dešavaju u digitalnom okruženju“.
SLAPP tužbe kao ekonomsko oružje
Strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP) postale su redovan instrument pritiska na nezavisne medije. Ove tužbe, koje često zahtevaju neproporcionalno visoke iznose odštete, imaju za cilj finansijsko iscrpljivanje malih medijskih kuća.
„SLAPP zakoni nisu svojstveni za našu zemlju, oni su sredstvo kontrole nezavisnih medija, koji su uglavnom manji i operišu u nestabilnijim uslovima,“ ističe Bajić. „To znači da svaka SLAPP tužba za njih može biti dovoljna da ih zatvori i finansijski devastira, što će ih dalje onemogućiti da obavljaju svoj posao.“
Racije na organizacije civilnog društva
U februaru 2025, policija je izvršila raciju u prostorijama četiri nevladine organizacije, uključujući Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), koji vodi platformu za proveru činjenica Istinomer.
Tužilaštvo je tvrdilo da su organizacije „prale sredstva“ koja su dobila od američke Agencije za međunarodni razvoj (USAID), što je Reporteri bez granica osudili kao „politički potez„.
Racija je trajala 28 sati, tokom kojih su zaplenjena kompjuterska oprema i dokumenti, ozbiljno ometajući rad organizacija u kritičnom trenutku – neposredno pred lokalne izbore.
Medijsko vlasništvo pod pritiskom
Dodatnu zabrinutost izaziva koncentracija medijskog vlasništva. U februaru 2025, United Group iz Holandije prodao je svoju podružnicu Serbia Broadband (SBB) kompaniji e& PPF Telecom Group, zajedničkom poduhvatu kompanija iz Češke i Ujedinjenih Arapskih Emirata. United Group je takođe prodao druge srpske medijske imovine, uključujući NetTV i TotalTV, državnoj kompaniji Telekom Srbija.
Ove transakcije dodatno smanjuju pluralizam medija u Srbiji i povećavaju zabrinutost oko nezavisnosti medijskog izveštavanja.
Svetla tačka: Ustavna zaštita i odsustvo blokada
Uprkos ovim zabrinjavajućim trendovima, Srbija i dalje ima neke pozitivne aspekte kada je reč o internet slobodi. Izveštaj Freedom House-a ističe da u zemlji i dalje postoje jaka ustavna zaštita za novinare i ograničeno blokiranje veb-sajtova.
„Ono što je Srbiju do sada držalo u društvu slobodnih zemalja je visoki stepen internet prodiranja i dobra internet infrastruktura, odnosno nedostatak incidenata kao što je gašenje društvenih mreža ili ‘obaranje’ interneta tokom protesta,“ objašnjava Bajić.
Međutim, ona naglašava da ove pozitivne karakteristike više nisu dovoljne da kompenzuju sistemsku represiju koja se odvija.
Da li je trend reverzibilan?
Kada je reč o mogućnosti promene, Bajić je realistična ali ne i pesimistična.
„Ovaj trend je reverzibilan u onolikoj meri u kojoj država odluči da se bavi ovim problemima. Nažalost mi neretko vidimo da se vlast nalazi na strani onih koji sprovode ovakve vrste digitalnih napada,“ kaže ona.
„U nekim slučajevima to je eksplicitno činjenje ili podstrekivanje napada na mrežama kao što su pretnje, diskriminacija i uvrede od strane visokih zvaničnika, narodnih poslanika i slično, a u drugim slučajevima to je institucionalno nereagovanje na napade, najčešće kada su u pitanju napadi na novinare, aktiviste i kritičare vlasti u bilo kom obliku.“
Prema njenim rečima, zakonski okviri mogu biti početna tačka ka poboljšanju situacije, „ali bez čvrste i konzistentne implementacije zakona oni predstavljaju samo mrtvo slovo na papiru„.
Globalni pad internet sloboda
Srbija nije usamljen slučaj. Freedom House u svom globalnom izveštaju konstatuje da je 2025. još jedna godina pada internet sloboda širom sveta.
Međutim, putanja Srbije je posebno zabrinjavajuća – od prvog izveštaja 2021. godine, kada se nalazila na granici između slobodne i delimično slobodne kategorije, zemlja pokazuje konstantan silazni trend.
„Ono što jeste ohrabrujuće je da uprkos ovakvim zabeleženim slučajevima, ljudi ne obustavljaju svoj angažman, ni digitalno a ni analogno,“ konstatuje Bajić, ističući otpornost građana Srbije uprkos svim pritiscima.
Šta dalje?
Promena statusa Srbije u Freedom House izveštaju nije samo statistički podatak, to je jasno upozorenje o pravcu u kojem se kreće demokratija u zemlji. Kako Bajić naglašava, borba za digitalne slobode direktno je povezana sa opštom demokratskom klimom u društvu.
„Važno je zagovaranje protiv bilo kakve zloupotrebe alata za digitalnu forenziku, kao i korišćenja špijvera jer je njihovo korišćenje u bilo kom obliku protivzakonito i ima teške posledice po ljudska prava i slobode,“ zaključuje ona.
Kada institucije ne reaguju, odgovornost prelazi na građansko društvo, medije i svakog pojedinca da dokumentuje, prijavljuje i javno istupa protiv svakog oblika digitalne represije. Samo takav kolektivni angažman može zaustaviti dalje propadanje i eventualno vratiti Srbiju na put zaštite internet sloboda i demokratskih vrednosti.
O sagovornici:
Mila Bajić je istraživačica ljudskih prava u SHARE Foundation, srpskoj organizaciji za digitalna ljudska prava. Njeno područje interesovanja obuhvata digitalna ljudska prava, nove medije, slobodu izražavanja i pitanja roda i nacionalizma. Učestvovala je u brojnim aktivnostima zagovaranja prema velikim tehnološkim kompanijama za promenu njihovog pristupa korisnicima na Zapadnom Balkanu, a bila je angažovana i u kampanji za zabranu biometrijske masovne nadzorne tehnologije u Beogradu.
