Privredni rast na Zapadnom Balkanu ove godine u proseku 2,1%

analiza
Foto: twenty20.com

Beč – Uprkos dosadašnjem odolevanju izazovima koje je doneo rat u Ukrajini, privrede zemalja centralne, istočne i Jugoistočne Evrope nalaze se sve više pod pritiskom, pri čemu su izgledi privrednog rasta u Jugoistočnoj Evropi ipak nešto bolji.

To pokazuje jesenja prognoza Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WiiW).

Recesija u Nemačkoj, pogoršano međunarodno okruženje, kontinuirano visoka inflacija, stroža monetarna politika i nedovoljne mere fiskalmne politike opterećuju privredni rast„, rekao je ekonomista WiiW i glavni autor jesenje prognoze Branimir Jovanović.

Za sve 23 zemlje tog šireg evropskog regiona privredni rast će 2023. godine biti 0,6%, dakle slično rastu u zemljama evrozone od 0,5%.

Prema toj prognozi, privredni rast u šest zemalja Zapadnog Balkana biće u 2023. godini malo bolji i u proseku 2,1%. Na Zapadnom Balkanu za Crnu Goru je prognozirani rast 4,5%, Albaniju 3,5%, a Bosnu i Hercegovinu 1,7%.

Još nešto veči rast od proseka regiona očekuje se u članicama Evropske unije Hrvatskoj i Rumuniji – po 2,5%.

Te dve članice EU, prema oceni analitičara, rast mogu delom da zahvale novcu iz fonda Sledeća generacija EU koji treba da sanira posledice pandemije korona virusa.

Ocenjuje se da zemlje Jugoistočne Evrope mogu da unesu pozitivnu dinamiku i u austrijsku privredu.

Uprkos teškoj situaciji, tesne privredne veze Austrije sa tim zemljama podrška su njenom privrednom rastu i ublažavaju sadašnju ekonomsku slabost„, rekao je Jovanović.

U Turskoj će prognozirani rast biti 3,2%.

U zemljama EU centralne i istočne Evrope, Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj,  privrede su, posle slabog prvog tromesečja, sredinom godine skliznule u negativan privredni rast.

S obzirom na moguću recesiju u celoj evrozoni ta negativna dinamika bi mogla i da se ubrza, posebno u zemljama Višegradske grupe koje su snažno isprepletene sa oslabljenom nemačkom industrijom„, ocenio je Jovanović.

I Ukrajina može, prema prognozi WiiW, da očekuje ove godine privredni rast od 3,2%, a Rusija od 2,3% zahvaljujući industriji naoružanja.

Iako je inflacija u svim zemljama tih delova Evrope već premašila vrhunac, ona će ipak još izvesno vreme ostati visoka. Glavni motor inflacije je poskupljenje namirnica, što vodi i sve većim socijalnim problemima.

Navodi se i da je dobit preduzeća u regionu na istorijski visokom nivou, ali da prvi put relano rastu i zarade. Ukoliko preduzeća na to odgovore novim poskupljenjima, to će samo produžiti inflaciju, konstatuje se u izveštaju, prenosi Dnevni evropski servis.

 

 

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…

Srbija, Vesti

Pre 115 godina rođen je Aleksandar Ranković

_______
Beograd – Aleksandar Ranković, istaknuta ličnost socijalisticke Jugoslavije, rođen je na današnji dan 28. novembra 1909. pre 115 godina. Ranković je među retkim akterima tog perioda oko čije ličnosti i…