Varšava – Na referendumu, koji će biti održan uz parlamentarne izbore 15. oktobra, prvobitno planirom da Poljaci odbiju obavezu solidarnosti u Evropskoj uniji sa zemljama najteže pogođenim nelegalnom migracijom, dobiće i pitanje da li žele da se ukloni ograda na granici sa Belorusijom.
„Da li podržavaš likvidiranje ograde na granici Poljske sa Belorusijom„, četvrto je i poslednje referendumsko pitanje koje je predstavio ministar odbrane Marijuš Blaščak.
Blaščak je optužio opoziciju i poimence njenog lidera, bivšeg dugogodišnjeg premijera Poljske, kasnije predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska, da navodno njegova ekipa i on nameravaju da uklone tu ogradu ako dođu u jesen na vlast i otvore vrata desetinama hiljada izbeglica iz Azije i Afrike koje dolaze istočnom trasom.
„Poljska može da bude sledeći cilj (predsednika Rusije Vladimira) Putina i naša bezbednost je realno ugrožena. Zato dosledno jačamo Vojsku Poljske i dosledno podižemo branu na granici sa Belorusijom. Donald Tusk i njegova ekipa dosledno su likvidirali vojne jedinice na istoku Poljske, a posle su nas kritikovali što dižemo ogradu i tražili njeno rušenje„, kazao je na društvenim mrežama Blaščak.
Referendum koji nema značaja za odlučivanje u EU ali je trebalo da veže ruke svakoj sledećoj vladi, prvobitno je planiran da bude samo o mehanizmu obavezne solidarnosti u preselenju izbeglica na nove lokacije, jer po novom predlogu reforme azila zemlja članica mora da im pomogne.
To mora da učini prihvatanjem manjeg broja izbeglica, u slučaju Poljske od 38 miliona stanovnika to je 1.900, ili slanjem pojačanja za policiju i graničnu stražu ili da plati za odbijenog izbeglicu.
Međutim, premijer Mateuš Moravjecki juče je kazao da treće pitanje na referendumu glasi: „da li podržavaš hiljade nelegalnih migranta sa Bliskog istoka i iz Afrike u skladu sa prinudnim mehanizmom relokacije koji nameće evropska birokratija„.
Kao i uz prethodna pitanja Moravjecki je optužio Tuska da je najveća opasnost za Poljsku i Poljake, a prethodno je naveo da bi obavezna solidarnost u politici azila iz Zapadne Evrope njegovoj zemlji donela silovanja, ubistva, demolirane ulice, stambene četvrti straha.
Poljsku je, kao Češku i druge zemlje koje su od napada Rusije prihvatile ukrajinske ratne izbeglice, Evropska komisija izuzela iz obaveze solidarnosti jer i one spadaju u članice pogođene migracijom.
Građani će na referendumu odlučiti takođe da li žele rasprodaju poljskih strateških preduzeća uz upozorenje vlasti da navodno Nemci žele da dovedu na vlast Tuska i opoziciju da bi jeftino pokupovali ključna poljska preduzeća, kao i da li su za to da se podigne starosna granica za odlazak u penziju sa sadašnjih 60 za žene i 65 za muškarce.
Opozicija i nezavisni mediji već posle obznane prvog referendumskog pitanja optužili su poljsku vladajuću stranku i njenog lidera vicepremijera Jaroslava Kačinjskog da je referendum raspisao kao ključni element predizborne kampanje straha i mržnje protiv opozicije, a za pare poreskih obveznika.
Političke stranke u Poljskoj imaju ograničenu sumu koju mogu da utroše u kampanji, a referendum spojen sa izborima uz funkcionersku kampanju pre svega premijera Moravjeckog i ministra odbrane Blaščaka znači da bi dobar deo kampanje Prava i Pravde, umesto partijskog budžeta, platili sami Poljaci, prenosi Dnevni evropski servis.
