Beograd – Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal podnete su krivične prijave protiv „N.N. lica“ u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) i Policiji Srbije jer su telefoni aktivista i novinara prisilno otključavani i „zaraženi“ špijunskim softverom.
To su, na konferenciji za medije, saopštili predstavnici deset organizacija civilnog društva.
Naime, u nedavnom izveštaju međunarodne organizcije Amnesti internešenel, ukazali su na konfrenciji za novinare u Beogradu, izneti su dokazi o širokoj primeni špijunskog softvera i forenzičkog alata što je težak napad na ljudska prava, slobodu izražavanja, privatnosti građana, a naročito se tako ugrožava rad novinara i aktivista.
Navodeći neke od primera, predstavnica SHARE fonadacije, Nevena Martinović je opisala da su u policiji mobilni telefoni oduzimani aktivistima, ako nisu hteli da ih dobrovoljno predaju kada su pozivani na razgovor, odnošeni u drugu prostoriju gde su „zaraženi„, da bi sa njih moglo svakodnevno da se prikupljaju podaci.
„Analizom (ubačenih) aplikacija, njihovog koda i mrežnog saobraćaja, utvrđeno je da su podaci sa inficiranih uređaja slati na server koji je hostovan na IP adresi koja je već dovođena u vezu sa BIA. Svi podaci iz sistemskih evidencija se vremenski poklapaju sa periodom boravka aktivista u prostorijama policije i BIA„, navela je Martinović.
Predstavnik Beogradskog centra za ljudska prava Dušan Pokuševski je precizirao da je krivična prijava protiv „N.N. lica“ u Bezbednosnoj informativnoj agenciji (BIA) i policiji podneta zbog sumnje na tri krivična dela: neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka, pravljenje i unošenje računarskih virusa i neovlašćen pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka.
Po njegovim rečima, prijava je test za nadležne da se vidi koliko su spremni da ispitaju dokaze, kao i svaki navedeni konkretni slučaj, pogotovo što se ovde sumnja na kontiuirano i obimno špijuniranje novinara i aktivista.
Međutim, kako je naveo, ton kojim je Ministarstvo unutrašnjih poslova negiralo takve navode, onemogućava dijalog o ovome, ali je rekao i da današnje obraćanje civilnog sektora treba da se shvati kao poziv da se što ozbiljnije pristupi ovoj temi.
Rekao je da je civilni sektor podneo i zahteve da postupke pokrenu Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Upućeno je, rekao je, i pismo Komesaru za ljudska prava Saveta Evrope, a informacije su dostavljene i telu Saveta za ljudska prava UN za specijalne procedure.
Obraćenje novinarima organizovali su i Beogradski centar za ljudska prava, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Građanske inicijative, CRTA, Inicijativa mladih za ljudska prava, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), YUCOM, Udruženje „Krokodil“, Partneri Srbija i SHARE Fondacija.
