Otvoreno pismo Ivanu Tasovcu, ministru kulture i informisanja Vlade Srbije
Zaustavite medijski teror i tabloid(iot)izaciju Srbije
Poštovani ministre,
svuda u normalnom svetu ideal novinarstva usredsređen je na traganje za informacijama i zasnovan na posvećenosti tome da se događaji i lica tretiraju pravedno i nepristrasno, uz uvažavanje humanosti i dobrobiti zajednice. U Srbiji je, međutim, gotovo postala praksa da mediji gaze tri tesno povezana etička principa: saopštavanje istine, poštovanje ljudskog dostojanstva i nenasilje.
U tome prednjače tabloidi poput Kurira i Informera, doajena i najnovije čeda tabloidnog pokreta Srbije, komplota, zapravo, verbalne & mentalne pornografije od čije ogromne moći, usmerene voljom i interesima pojedinaca i organizacija, strahuje normalna Srbija.
Dok su u svetu čitaoci, tiraž i profit ono što predstavlja najdublju motivaciju izdavača tabloida, kod nas je tabloidno novinarstvo u direktnoj vezi sa obračunima i hajkama. Čitaoci su prestali da budu samo svedoci animoziteta prema odredjenim ličnostima: oni su nesvesno regrutovani u populističke redove koje je lako zloupotrebiti. Nudeći im isključivost kao najbitiniji kriterijum, ukidajući kulturu kritičkog promišljanja, tabloidi svest svojih čitalaca svode na nivo konzumenata kojima je potpuno svejedno hoće li se na stranicama tog žutog populističkog štiva sresti sa mačističkim, nacionalističkim ili šovinističkim modelima ponašanja.
Nije ovde više reč o strahu od tabloidne kulture koja promoviše tračeve, glasine, afere i skandale kao svojevrsnu emocionalnu potrebu osoba kojima nije do zrele i odgovorne kritičke svesti. Reč je o nečemu mnogo opasnijem. Reč je o trpnom stanju u kom novinari odavno nisu jedini nosioci i čuvari informacije. Reč je celom jednom procesu linčovanja i medijskog čerečenja, ponekad i najavljivanju hapšenja kao političkih događaja i pripremanju javnog mnenja za najretrogradnije odluke političara. Reč je o širenju jezika mržnje, kršenju ljudskih i urušavanju vladavine prava, o nametanju sistema vrednosti koji je postao do te mere iskrivljen, da se više ne zna ko je kriv a ko prav, ko je kriminalac, a ko heroj! Dželati su imenovani žrtvama, a laž – bespogovornom istinom. Poroci su preko noći postali vrline, a moralne i ljudske nule – branioci nacionalnih interesa. Promoviše se ne samo verbalno nasilje, satanizuju se roditelji nesrećne Tijane a na temeljima porodične tragedije dižu se tiraži, prave se spiskovi za (politički) odstrel pa i fizički progon iz Srbije.
“Žute lomače” gore poput večnih vatri a spisak javnih ličnosti koje su prošle ili prolaze kroz medijskog “toplog zeca” sve je širi: od pokojnih Zorana Đinđića, Nenada Bogdanovića ili Biljane Kovačević Vučo; preko Brankice Stanković. Čedomira Jovanovića, Mlađana Dinkića, Radovana Jelašića, Borisa Tadića, do Nataše Kandić, Sonje Biserko i Borke Pavićević juče, ili Biljane Srbljanovć i Dragana Đilasa danas… Laž više nije samo laž, ona je i sredstvo nasilja baš kao i pre deset godina kad je permanentno publikovanje i emitovanje laži i dugotrajno javno satanizovanje Zorana Đinđića stvorilo društvenu klimu u kojoj je postalo gotovo legitimno da on bude meta.
Ceo tekst otvorenog pisma možete pročitati na ovom linku. Pored toga, na istom linku možete svojim glasom podržati ovo otvoreno pismo.
