Evropska komisija predlaže odlučivanje kvalifikovanom većinom u pojedinim fazama pristupnih pregovora i snažnije zaštitne mehanizme za buduće članice. Vladimir Međak za Dijalog Net objašnjava šta bi te promene mogle da znače u praksi, dok Komisija još nije precizirala postupak njihove primene na pregovore sa Srbijom.
Evropska komisija predložila je da se za otvaranje pregovaračkih klastera i pojedine međukorake u procesu pristupanja Evropskoj uniji koristi kvalifikovana većina, umesto dosadašnjeg jednoglasnog odlučivanja država članica. Istovremeno, predviđa snažnije zaštitne mehanizme koji bi mogli biti uključeni u buduće ugovore o pristupanju.
Predlozi su predstavljeni u Komunikaciji o pripremama Unije za buduća proširenja, objavljenoj 6. oktobra 2026. godine. Oni ne znače da su pravila pristupanja već promenjena, ali otvaraju dva važna pitanja: kako bi se nove procedure uvele i da li bi mogle da se primene na pregovore koje Srbija već vodi.
Za Dijalog Net o mogućim pravnim posledicama govori Vladimir Međak, stručnjak za evropske integracije, dok je Evropska komisija odgovorila na redakcijski upit o institucionalnim koracima koji bi bili potrebni za primenu predloženih promena.
Jednoglasnost kao prepreka otvaranju klastera
Prema predlogu Komisije, kvalifikovana većina mogla bi da se koristi za odluke o otvaranju pregovaračkih klastera i određene međukorake, dok bi jednoglasnost ostala neophodna za konačni prijem nove države u članstvo.
Takvo rešenje moglo bi da ograniči mogućnost pojedinačne države članice da zaustavi napredovanje kandidata u međufazama pregovora.
Međak objašnjava da bi prelazak na drugačiji način odlučivanja, prema njegovoj proceni, prethodno zahtevao saglasnost svih država članica. On pritom izražava rezervu u pogledu pravne prirode postojećih pravila o odlučivanju u Savetu.
Drugim rečima, promena bi najpre zahtevala dogovor o samom načinu odlučivanja, a tek zatim bi novi mehanizam mogao da se koristi u pristupnim pregovorima.
Međutim, ostaje otvoreno kojim bi se konkretnim pravnim aktom takav dogovor sproveo i kako bi se eventualna nova procedura odnosila na već usvojeni pregovarački okvir Srbije.
Šta bi kvalifikovana većina značila za Srbiju?
Prema Međakovoj oceni, promena načina glasanja mogla bi da olakša otvaranje pregovaračkih klastera, ali njen stvarni značaj za Srbiju zavisio bi od modela kvalifikovane većine koji bi države članice prihvatile.
On ukazuje da predlog ne mora nužno da podrazumeva primenu uobičajenog modela kvalifikovane većine, već bi mogao biti razmotren i poseban način odlučivanja, sa drugačijim mogućnostima blokiranja odluka.
Zato sama najava napuštanja jednoglasnosti nije dovoljna za zaključak da bi Srbija automatski lakše otvarala nove klastere. Za takvu procenu bilo bi potrebno znati kako će biti definisana pravila glasanja i na koje pregovaračke postupke će se odnositi.
Međak ne očekuje da bi promena načina odlučivanja dovela do ublažavanja reformskih merila. Prema njegovom tumačenju, cilj predloga nije da se države primaju u članstvo bez ispunjenih uslova, već da pojedinačna članica ne može da koristi bilateralne sporove sa državom kandidatom kako bi blokirala napredovanje čitavog procesa.
Posebno naglašava značaj kriterijuma koji se odnose na vladavinu prava, kao i činjenicu da konačno pristupanje zahteva odgovarajuću saglasnost i ratifikaciju pristupnog ugovora.
Za Srbiju bi, prema tome, potencijalna promena mogla da bude značajna za postupak odlučivanja o napredovanju u pregovorima, ali ne bi predstavljala zamenu za sprovođenje reformi.
Komisija nije precizirala postupak
Dijalog Net je 8. oktobra zatražio od Evropske komisije objašnjenje kojim bi se konkretnim pravnim i institucionalnim postupkom kvalifikovana većina uvela u pojedine faze pristupnih pregovora, kao i da li bi predlog obuhvatio pregovore koji su već započeti, uključujući Srbiju.
U odgovoru dostavljenom 13. oktobra, portparol Evropske komisije naveo je da paket razmatra kako se postojeći ugovorni okvir EU i budući ugovori o pristupanju mogu koristiti za pripremu Unije za veći broj članica.
Komisija je navela i da će paket biti osnova za strateške razgovore država članica o proširenju i reformama, kao i za rad sa Evropskim parlamentom i Savetom na potrebnim institucionalnim i operativnim prilagođavanjima.
Ipak, u odgovoru nije precizirano koji bi se pravni postupak koristio za promenu pravila glasanja, da li bi bila potrebna izmena postojećih pregovaračkih okvira niti da li bi se novi način odlučivanja primenjivao na Srbiju.
Time pitanje konkretne primene ostaje otvoreno. Odgovor Komisije ne predstavlja ni potvrdu ni odbacivanje Međakovog tumačenja o potrebi prethodne jednoglasnosti.
Nove zaštitne klauzule za buduće članice
Druga važna oblast predloga Komisije odnosi se na zaštitne mehanizme nakon pristupanja novih država Evropskoj uniji.
Komisija predviđa jačanje postojećih sektorskih zaštitnih mera i mogućnost uvođenja nove institucionalne klauzule u buduće pristupne ugovore. Ona bi bila povezana sa ozbiljnim kršenjima osnovnih vrednosti Unije i načela lojalne saradnje, a u najtežim slučajevima mogla bi da omogući suspenziju određenih prava, uključujući pravo glasa u Savetu.
Za razliku od promena u načinu otvaranja pregovaračkih klastera, ovaj predlog odnosi se na položaj država nakon njihovog eventualnog prijema u članstvo.
Postojeći član 7 Ugovora o Evropskoj uniji već predviđa postupke reagovanja na ugrožavanje osnovnih vrednosti Unije. Utvrđivanje ozbiljnog i trajnog kršenja tih vrednosti i naknadna odluka o suspenziji određenih prava predstavljaju različite faze tog mehanizma.
Međak smatra da bi dodatna institucionalna klauzula mogla da omogući jednostavnije odlučivanje o zaštitnim merama nego što je to slučaj sa postojećim postupkom iz člana 7.
U svom odgovoru on razmatra model prema kojem bi Evropska komisija mogla da pokrene postupak, a predložena mera bila bi primenjena ukoliko je Savet ne odbije odgovarajućom većinom. Reč je o njegovom stručnom tumačenju mogućeg rešenja, a ne o potvrđenoj proceduri iz usvojenog pravnog akta.
Konačni tekst nove institucionalne klauzule, uključujući nadležnosti, uslove i pravila odlučivanja, još nije utvrđen u dostupnoj dokumentaciji Komisije.
Šta ostaje da se odluči?
Za Srbiju predložene promene imaju dva različita moguća značaja.
Prvi je neposrednije povezan sa tekućim pristupnim pregovorima: ukoliko bi države članice usvojile drugačija pravila odlučivanja i primenile ih na postojeće pregovore, mogla bi da se promeni mogućnost pojedinačnih članica da blokiraju otvaranje klastera.
Drugi se odnosi na eventualno buduće članstvo Srbije. Ukoliko nove zaštitne klauzule postanu deo njenog budućeg pristupnog ugovora, one bi mogle da utiču na način na koji Unija reaguje na ozbiljna kršenja obaveza nakon prijema u članstvo.
Ni jedno ni drugo još nije usvojeno kao novo pravilo koje se automatski primenjuje na Srbiju.
Komunikacija Evropske komisije postavila je pravce mogućih promena, ali će njihov stvarni domašaj zavisiti od narednih odluka institucija EU i država članica. Dok se ne utvrde pravni postupci i konkretne odredbe, moguće je razlikovati nameru Komisije i potencijalne posledice, ali ne i tvrditi da je način njihove primene već odlučen.
