Građani Srbije i Albanije smatraju da su odnosi dve zemlje bitni za stabilnost regiona i za evropske intergacije Zapadnog Balkana, a kao glavnu prepreku njihovoj normalizaciji navode nedostatak međusobne informisanosti i znanja, pokazalo je istraživanje čiji su rezultati predstavjleni u Beogradu.
“Jedna od glavnih prepreka između Srbije i Albanije je međusobno nepoznavanje i nedostatak mogućnosti da se uspostave kontkati I bolja saradnja dve zemlje”, poručio je direktor Fondacije Fridrih Ebert Hajnc Albert Hutmaher. On je naglasio da je unapređivanje saradnje i razumevanja između Srbije i Albanije od strateškog značaja kako za evropske integracije zemalja Zapadnog Balkana tako i Evropu, kao i da su bolji bilaterlani odnosi jedan od stubova političke stabinosti i ekonomskog prosperiteta regiona.
Predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić, koja je predstavila projekat Cenar za srpsko-albanske odnose, smatra da je najveći problem neobaveštenost mladih s kojima, kako je rekla, posebno treba raditi. Ona je, takođe, naglasila da su prepreke unpaređivanju odnosa istorijsko nasleđe dveju zemalja.
Predstavljajući rezultete nacionalnog istraživanja o srpskoj percepciji o Albaniji i Albancima, direkor Ipsos Stratedžik Marketinga Srđan Bogosavljević rekao je da ukoliko bismo se međusobno poznavali, naši odnosi bi bili odlični. Istraživanje je, kako je istakao, pokazalo da građani Srbije ne smatraju da su odnosi sa Albanijom dobri, a odnose između dvaju vlada vide boljim nego odnose među građanima. Međutim, 60 odsto građana spremno je da popravi odnose sa Albancima i veliki deo njih veruje da će do toga i doći, ali ne u značajnijoj meri.
Prema mišljanju građana odnosi sa Albanijom su, naglasio je on, važni kako za Srbiju tako i za stablnost i bezbednost na Zapadnom Balkanu, a ne zbog međunarodne zajednice ili EU. Glavne prepreke su, pokazalo je istraživanje, dron koji se pojavio u Beogradu tokom utakmice između srpske i albanske reprezentacije, istorijska netrpeljivost, pitanje Kosova, kao nedostatak međusobne komunikacije.
“Zato je i mišljenje više negativno nego pozitivno iako su pokazali spremnost da se unaprede odnosi. Kontakti su nešto što fali”, rekao je on dodajući da nedostaje veća kulturna i turistička saradnja.
Izvršni direktor Albanskog instituta za međunarodne studije Albert Rakipi predstavio je rezultate istraživanja o albanskoj percepciji o Srbiji i Srbima i ukazao da Albanci optmističnije gledaju na odnose sa Srbijom.
“Većina učesnika smatra da su odnosi između dve zemlje normalni I dobri, a samo 29,5 odsto da su loši”, rekao je on. Albanci su, takođe, optimističniji kada su u pitanju odnosi u budućnosti o čemu svedoči podatak da više od 50 odsto njih misle da će se oni popraviti, a samo 3,3 odsto da će se pogoršati, rekao je on. Istraživanje je pokazalo i da Albanci ne smatraju da je Srbije najveća pretnja njihovoj nacionalnoj bezbednosti već da je to Grčka.
Međutim, primatan je visok stepen neobaveštenosti te čak 30 odsto albanskih građana smatra da su Srbija I Albanija međusobno ratovale, a većina misli da Srbija neće ući u EU pre Albanije.
“Trećina smatra da srpski gradjani ne žele da Albanija uđe u EU, a 50 odsto ocenjuje odnose u ekonomskoj oblasti kao normalne”, dodao je on istakavši da 90 odsto građana smatra da bi trebalo produbiciti odnose između dveju zemalja.
Narodna poslanica i potpredsednica komiteta za izbor sudija Evropskog suda za ljudska prava Nataša Vučković istkla je da građani Srbije i Albanije mnogo toga dele, naročito narodne predstave o neprijateljstvu.
"Kada idemo evropskim putem važno je da govor međusobnog poštovanja bude na nivou, koji postoji između evropskih država", podvukla je Vučković.
Ambasador Albanije u Beogradu ljir Bočka ocenio je da je Centar za srpsko-albanske odnose, koji je uspostavljen, dokaz značajnog napretka koji su dve zemlje postigle u razvoju svojih odnosa. On je naglasio da su Albanija i Srbija veoma važni „igrači“ u regionu, te dodao da je Berlinski proces pokazao da su zemlje regiona odlučne da sarađuju. S tim u vezi je ukazao na zajedničke projekte, posebno podvukavši autoput Niš-Priština-Drač, koji će zatvoriti infrastrukturne rupe u regionu. Veoma je bitno, kako je dodao, da se ti projekti sada realizuju kako bi se prikazala nova realnost koja postoji u regionu.
Izvor: Medija centar Beograd
