Njujork – Ujedinjenje nacije saopštile su da će naredne godine moći da prikupe dovoljno novca da pomognu 60 odsto od 307 miliona ljudi širom sveta kojima je pomoć neophodna.
Kako se navodi, to znači da najmanje 117 miliona ljudi neće imati adekvatan pristup hrani ili drugoj pomoći u 2025.
UN su takođe saopštile da su ove godine prikupile oko 46 odsto od 49,6 milijardi dolara koliko je bilo potrebno za humanitarnu pomoć širom sveta, a ovo je druga godina zaredom da je to svetsko telo prikupilo manje od polovine onoga što je tražilo.
Većina finansiranja dolazi od samo tri donatora – SAD, Nemačke i Evropske komisije, koji su od 2020. obezbedili 58 odsto od 170 milijardi dolara, koje su UN tražile za odgovor na krize, prenosi Rojters.
Od prošle godine, Nemačka je smanjila budžetsko izdvajanje za humanitarnu pomoć u vrednosti od 500 miliona dolara, a kabinet je preporučio dalje smanjenje za milijardu dolara u 2025.
Sa druge strane, Kina, Rusija i Indija ukupno su doprinele manje od jedan odsto humanitarnog finansiranja za UN u istom periodu, prema Rojtersovom pregledu podataka o doprinosima UN.
Skoro 282 miliona ljudi u 59 zemalja i teritorija suočilo se sa visokim nivoom akutne nesigurnosti hrane u 2023, a posledice se najviše osećaju u Siriji, Sudanu, Mjanmaru i Avganistanu.
Prema pisanju britanske agencije, očekuje se da će odluke koje će doneti novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp, koji je smanjio izdatke za humanitarnu pomoć tokom prvog mandata u Beloj kući, dalje uticati na distribuciju humanitarne pomoći u svetu.
Projekat 2025, skup predloga politike koje su izradili Trampove pristalice za njegov drugi mandat, poziva humanitarne agencije da rade na prikupljanju više sredstava od drugih donatora, što navode da bi trebalo da bude uslov za dodatnu pomoć SAD.
Direktor Norveškog saveta za izbeglice Jan Egeland, koji je bio direktor humanitarne organizacije UN od 2003. do 2006. godine, rekao je da je „ludo“ što je mala zemlja poput Norveške među najvećim donatorima humanitarne pomoći.
Norveški BDP u 2023. je iznosio dva odsto američkog, ali je Norveška bila na sedmom mestu po donacijama UN, obezbedivši više od milijardu dolara, prema Rojtersovom pregledu podataka o pomoći UN.
“Rešavanje širih izazova Ujedinjenih nacija u prikupljanju sredstava zahtevaće promenu u poslovnom modelu. Očigledno, ono što treba da uradimo je da imamo drugačiji izvor finansiranja“, rekao je Martin Grifits, koji je u junu podneo ostavku sa mesta šefa UN za humanitarnu pomoć.
Generalni direktor UN Antonio Gutereš je 2014, dok je bio na funkciji direktora agencije UN za izbeglice, predložio promenu kojom bi se državama članicama UN naplaćivale naknade za finansiranje humanitarnih inicijativa.
Budžet UN-a i mirovne misije se već finansiraju iz sistema naknada, a predloženo finansiranje bi humanitarnim agencijama ponudilo veću fleksibilnost u odgovoru na potrebe, navodi Rojters.
UN su razmatrale tu ideju 2015, ali zemlje donatori su odabrale da zadrže aktuelni sistem, koji im omogućava da odlučuju o slanju priloga od slučaja do slučaja.
