Valjevo – Milena Vasić, advokatica i programska direktorka YUCOM-a kandidovala se za Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti sa vizijom jačanja nezavisnosti institucije i njene uloge u zaštiti najugroženijih grupa
Kada Milena Vasić govori o zaštiti ljudskih prava, jasno je da iza njenih reči stoji više od decenije praktičnog rada na terenu.
Kao advokatica i programska direktorka Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM, godinama je pružala besplatnu pravnu pomoć građanima kojima su ugrožena prava, zastupala žrtve rodno zasnovanog nasilja, borila se za prava seksualnih i verskih manjina, i analizirala sudsku praksu u slučajevima proganjanja.
Njena kandidatura za Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti nije bila planski potez.
„Nisam iskreno razmišljala o kandidaturi dok nisam dobila poziv od poslaničke grupe Zeleno-levog fronta„, kaže Vasić. „U tom smislu, motivacija mi je bila što su oni prepoznali moj rad kao nešto što je vredno kandidatovati na ovu funkciju.“
Ta prepoznatljivost nije slučajna. Sa bogatim portfoliom publikacija (od analize položaja žrtava u krivičnom zakonodavstvu, preko vodiča za zaštitu od digitalnog nasilja, do studije o Istanbulskoj konvenciji u Srbiji) Vasić donosi kombinaciju teorijskog znanja i praktičnog iskustva koja je retka.
Kao članica Komisije za žalbu Saveta za štampu, aktivno prati medijsko izveštavanje i poštovanje Kodeksa novinara, što joj daje dodatni uvid u načine na koje se diskriminacija manifestuje u javnom prostoru.
Institucija sa rezultatima, ali i izazovima
Njena kandidatura dolazi u trenutku kada institucija Poverenika pokazuje impresivne rezultate: tokom 2024. godine postupljeno je u 3.695 predmeta, upućeno 422 preporuke mera, a poštovanje preporuka dostiglo je 85,1%.
Ipak, izazovi ostaju brojni: od rodnog i vršnjačkog nasilja, preko diskriminacije osoba sa invaliditetom, do nedovoljnih kapaciteta same institucije koja ima popunjeno samo 73,33% radnih mesta.
Vasić ističe tri prioritetne oblasti. „Jačanje same institucije Poverenika, diskriminacija po osnovu političkog, sindikalnog i drugih oblika udruživanja, i diskriminacija dece sa invaliditetom“, kaže ona. „Ova dva oblika diskriminacije nisam izabrala nasumično, radi se o oblastima gde nije postupljeno po preporukama dosadašnje Poverenice.“
Višestruka diskriminacija zahteva multisektorski pristup
Kada govori o zaštiti najugroženijih grupa (žena, Roma, osoba sa invaliditetom, starijih osoba) Vasić insistira na razumevanju složenosti problema.
„Moram da napomenem da je prethodna Poverenica zaista dosta uradila u ovim oblastima, naročito u oblasti rodno zasnovanog nasilja„, ističe.
Ali tu vidi prostor za dalje delovanje. „Govor mržnje prema romskoj nacionalnoj manjini je jedna od oblasti gde se ne ispunjavaju preporuke. Svakako bih koristila mogućnost pokretanja prekršajnih postupaka u ovim slučajevima, koja možda nije do kraja iskorišćena.“
Ono što Vasić posebno naglašava jeste koncept višestruke diskriminacije. „Važno je shvatiti da je diskriminacija često višestruka, obuhvata više ličnih svojstava po osnovu kojih su ljudi diskriminisani. Na primer, Romi su često siromašni, žene romske etničke pripadnosti su diskriminisane i zbog toga što su žene i Romkinje„, objašnjava ona. „I diskriminacija je multisektorska, ima je u svim sferama društvenog života. Zato je važno raditi na ekonomskom i socijalnom jačanju romske populacije, ali i na obrazovanju većinske populacije.“
Zatim dodaje nešto što mnogi možda ne znaju: „Za diskriminaciju nije relevantna namera – vi možete diskriminisati nekoga čak i kada ste imali najbolju nameru, ako iz neznanja učinite neku radnju koja je imala za posledicu diskriminaciju.“
Nezavisnost kroz međunarodnu podršku
Pitanje nezavisnosti i kapaciteta institucije Vasić ne zaobilazi. Narodna skupština je, posle dugogodišnje prakse ignorisanja, konačno razmatrala Godišnji izveštaj za 2024. godinu.
„Pretpostavljam pod pritiskom međunarodne zajednice„, komentariše Vasić. „To je ujedno i moj odgovor na pitanje koje se tiče jačanja kapaciteta institucije: potražila bih saveznike u međunarodnim organizacijama, kojih ima puno i koji se bave pitanjima zabrane diskriminacije i jačanjem tela za zaštitu ravnopravnosti.“
Njen pristup je pragmatičan: „Zaista mislim da je važno ojačati samu instituciju i omogućiti joj rad koji ne ugrožava njenu nezavisnost. Tu bih angažovala sve svoje kapacitete.“
Sinergija sektora kao ključ uspeha
Višegodišnje iskustvo rada sa civilnim društvom, medijima, pravosuđem i međunarodnim mrežama Vasić vidi kao ključnu prednost. „U zaštiti od diskriminacije važno je obuhvatiti što više različitih društvenih činilaca“, objašnjava ona.
Saradnja sa civilnim sektorom je, naglašava, upisana u zakonske nadležnosti Poverenika. „Savet za štampu kao samoregulatorno telo ima uvid u to koji mediji krše Kodeks novinara i pribegavaju diskriminatornom govoru. Organizacije civilnog društva takođe beleže slučajeve diskriminacije i pišu pritužbe Povereniku.“
Njen zaključak je jasan: „Važno je da jedna nezavisna državna institucija iskoristi znanje i ekspertizu koje ima civilni sektor za unapređenje svog rada, naročito ako imate situaciju kao što je sada: manjak osoblja i podkapaciranost same institucije.“
Sednica Odbora: propuštena prilika za suštinsku raspravu
Sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo na kojoj su predstavljeni kandidati pokazala je, po mišljenju Vasić, koliko je proces bio daleko od onoga što bi trebalo da bude.
„Žao mi je što se vladajuća većina na samoj sednici nije ni najmanje bavila institucijom, već je ovaj prostor iskorišćen za promociju stranke„, kaže Vasić. „Umesto suštine problema koje treba da rešava ova institucija bavili smo se nekim tehničkim stvarima kojima tu uopšte nije bilo mesto.“
Njena kandidatura dobila je široku podršku organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom ljudskih prava. Međutim, u parlamentu je izabran kandidat vladajuće koalicije Milan Antonijević sa 11 glasova „za„, dok je Vasić dobila samo dva glasa.
Autor ovog teksta je pokušao da dobije komentar toka sednice Odbora i od Milana Antonijevića, ali do dana objavljivanja teksta odgovori nisu dobijeni.
Organizacije traže poništavanje izbora
Dan nakon sednice, 29 organizacija civilnog društva objavilo je zajedničko saopštenje u kojem traže poništavanje postupka izbora novog Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
„Način na koji je sproveden postupak izbora doveo je do ozbiljnog obesmišljavanja ovog procesa„, navodi se u saopštenju koje su potpisale, između ostalih, YUCOM, Beogradski centar za ljudska prava, Helsinški odbor, Građanske inicijative i Trag fondacija.
Rok od svega osam dana, od čega su više dana bili vikend i državni praznik, prema njihovom mišljenju, nije omogućio kvalitetne konsultacije niti razmatranje većeg broja kandidata. „Time se stiče utisak da cilj nije bio da se obezbedi izbor najkvalitetnijeg kandidata, već samo da se ispuni minimalna formalna obaveza„, ističu organizacije.
Posebno zabrinjava politički kontekst. „Za razliku od drugih procedura izbora, koje su se često odugovlačile ili sprovodile uz višemesečna odlaganja, ovaj proces je sproveden izuzetno brzo i bez stvarnog prostora za javnu raspravu„, upozoravaju potpisnici saopštenja. „Takva brzina ukazuje na jasnu političku nameru da se i ova institucija stavi pod direktan uticaj vlasti.“
Organizacije pozivaju Narodnu skupštinu da poništi dosadašnji postupak i sprovede novi, potpuno transparentan i participativan proces, uz uključivanje organizacija civilnog društva i drugih relevantnih aktera, sa adekvatnim vremenskim okvirom koji obezbeđuje stvarnu konkurenciju.
O instituciji Poverenika
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavisan, samostalan i specijalizovan državni organ formiran na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije iz 2009. godine. Vizija institucije je Srbija kao društvo ravnopravnih ljudi sa jednakim mogućnostima u kojem se ceni i neguje različitost, dok je njena misija iskorenjivanje svake diskriminacije i doprinos izgradnji tolerantnog društva.
Poverenik je ovlašćen da sprovodi postupak po pritužbama, daje mišljenja i preporuke, podnosi tužbe za zaštitu od diskriminacije i prekršajne prijave, prati sprovođenje zakona, inicira donošenje ili izmenu propisa, i upozorava javnost na najčešće slučajeve diskriminacije. Godišnji izveštaj o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti podnosi Narodnoj skupštini.
