Beograd, 17. mart 2020. – Medijska scena u Srbiji je podanička, poltronska, uvlakačka, neprofesionalna, jadna i bedna, i daću joj ocenu minus dva, samo zbog manjine koja se trudi da brani čast profesije, izjavila je FoNetu urednica produkcije SL Media Sanja Lončar.
Za nju je razočaravajuće što su „glavni mediji postali propagandna mašinerija„.
„Najtiražniji listovi, najgledanije i istovremeno najglasnije televizije su u rukama vladajuće partije„, izjavila je Lončar u serijalu razgovora Prestup.
Prema njenoj oceni, „sve što vladalac i njegovi poltroni i klika kažu, to se aminuje, nema nikakve kritičke misli„.
Lončar smatra da su ti mediji postali „oružje u rukama vladajućeg režima i Aleksandra Vučića“ i „rafalno pucaju“ u profesionalne medije i „novinare koji postavljaju pitanja i nisu držači mikrofona„.
Kako je ukazala, odnos političara prema medijima je „neprijateljski i zastrašujući„, što ilustruje i sopstvenim primerom.
„Od kako je prikazan dokumentarni film ‘Vladalac‘, krenula je orkestrirana kampanja protiv autora Slaviše Lekića, Jovane Polić i mene, ali i učesnika filma„, podsetila je Lončar.
Precizira da je za samo tri nedelje objavljeno više od 900 tekstova i priloga, mahom negativnih, na račun tog filma i onih koji su učestvovali u njegovom stvaranju.
„Marko Atlagić je sagovornike i autore nazvao ‘moralnim prostitutkama’, a Vladimir Đukanović ‘ljudskim fekalijama’„, precizirala je Lončar.
Marko Đurić rekao je da će se „‘Vladalac‘ kao bumerang vratiti njegovim autorima i naručiocima„, dodala je ona i upitala „zar to nije zastrašivanje, zar to nisu pretnje?“.
Za takvo stanje u medijima podjednako su odgovorni i vlast i novinari, rekla je Lončar i objasnila da je vlast odgovorna jer sve neistomišljenike targetira i napada, a novinari jer se pod pritiscima povlače.
Prema njenim rečima, „samo u 2019. godini bilo je 107 pretnji i pritisaka na novinare i to dovoljno govori„.
Novinarska profesija je „srozana do krajnjih granica„, predočila je Lončar i konstatovala da su novinari „obespravljeni, obeshrabreni i mizerno plaćeni„.
Uverena je da „nije mali broj novinara koji pristaju na razne malverzacije, objavljivanje poluistina i laži, samo zarad dodatne crkavice„.
„Oni bez ikakve moralne ograde i skrupula objavljuju ono za šta znaju da nije istina„, obrazložila je Lončar, koja takve novinare u pokušaju naziva poslušnicima.
S druge strane, ističe da ima novinarki i novinara koji „na zaista profesionalan način“ obavljaju svoj posao, „bez obzira što nisu adekvatno plaćeni„.
Lončar skreće pažnju i na to da je u medijima isuviše lažnih vesti i smatra da bi trebalo da postoji neko nezavisno telo koje bi ih analiziralo.
“U Srbiji je izgleda pogodnije plasirati laži. Ako širite laži, bićete miljenici vlasti, dobijaćete reklame na televizijama i u novinama, i sredstva na javnim konkursima„, procenila je Lončar.
Ako ste pošten novinar, bićete domaći izdajnik i državni neprijatelj, upozorila je ona, ali je priznala da je u novinarskoj profesiji solidarnost „na vrlo niskom nivou„.
„Čak i kada su novinari meta napada i hajke i kada im se preti„, obrazložila je Lončar i pozvala se na reči jednog njenog kolege da „nema veće fukare od novinarske„.
Primetila je, međutim, da ni u društvu nema solidarnosti, „pa bi bilo suviše očekivati od novinara da i oni budu solidarni„.
