U svečanim prostorijama Evropskog parlamenta nedavno je odjeknula jedna od najkonkretnijih dijagnoza stanja demokratije u Srbiji u poslednjim godinama.
Raša Nedeljkov, programski direktor organizacije „CRTA“, opisao je sliku o zemlji u kojoj su kriminal i vlast toliko isprepleteni da su za njih građani skovali novu reč: Ćacilend.
Ovaj neprevodivi pojam, koji označava kamp naseljen ljudima „s dosijeima punim kriminalnih dela, uključujući i ratne zločine“ ispred najviših državnih institucija, postao je, prema rečima Nedeljkova, glavni simbol pada institucija pod noge kriminalnog kartela.
To nije samo geografski prostor, već epicentar sistema u kome organizovano nasilje, politička moć i državna pasivnost funkcionišu u simbiozi.
Izbori kao „scena na kojoj se uteruje strah“
Nedeljkov jasno definiše kako se simbolika „Ćacilenda“ preslikava na izborni proces. „Kako je prostor u centru prestonice… postao zabranjena zona, ne samo za građane nego i za izabrane predstavnike… tako i izbori postaju scena na kojoj slični, a ponekad i isti likovi… uteruju strah, nadziru, napadaju,“ objasnio je.
Ovo nisu klasične neregularnosti, već sistematska kriminalizacija kojom vlast nastoji da izbore izbori pretvaraju u „praznu formu, u ritual koji ne može ništa da promeni„.
„Ćacilend“ je, po njegovom tumačenju, „jasna poruka“ vlasti da je spremna da protiv građana upotrebi „sva sredstva, pa i kriminalne, paramilitarne grupe„.
Kvaziposmatračke misije, povezane s vladajućim strankama, služe da bi „obesmislile ulogu i relativizovale nalaze nezavisnih posmatrača„. Kada to nije dovoljno, prelazi se na direktno nasilje, uz pasivnost ili saučesništvo policije koja se, kako kaže, „povlači pred ‘politički licenciranim’ kriminalcima„.
Apel za EU: Mere usmerene na moćnike, ne na društvo
Navodeći tri slučaja prekida misija „Crte“ zbog fizičkih napada, Nedeljkov ističe „poraznu situaciju“ u kojoj osnovna prava nemaju zaštitu domaćih institucija. Iako ne određuje mehanizme, on apeluje na EU da prepozna jasnu podelu: s jedne strane građani koji traže vladavinu prava, s druge – vlast koja zemlju „ubrzano pretvara u izbornu autokratiju„.
„Neophodne su mere koje će biti usmerene na konkretne moćnike, a ne na društvo u celini,“ poručio je Evropskom parlamentu.
Kritikujući „jezik evropske diplomatije i birokratije“ koji građani često ne razumeju, Nedeljkov upozorava da „skeptičnost prema EU raste među građanima koji su bili izrazito proevropski„.
EU mora, smatra on, da nađe način da „drugačije kaže, odnosno pokaže zabrinutost„, preispitujući svoju ulogu koja se često svodi na „bankomat“ umesto na principijelnog saveznika.
Ogroman izazov civilnog društva i „obilaznica za sankcije“
Kada je reč o hibridnim pretnjama, Nedeljkov ističe da je Srbija postala ne samo konzument već i generator dezinformacija koje podrivaju demokratiju u regionu.
Civilno društvo, kao „poslednja linija odbrane„, može da radi na osposobljavanju društva, ali je njegov kapacitet ograničen kada se suočava sa „propagandom jedne geopolitičke sile“ uz podršku državnog aparata.
Posebno zabrinjavajući podatak je i to da je zahvaljujući netransparentnim odlukama srpskih vlasti (donetim u ime “ nacionalnog interesa”) dodeljeno srpsko državljanstvo za 204 državljana Rusije uključujući osobe povezane s FSB-om, oligarhe pod međunarodnim sankcijama i ratne profitere.
Ovo, zajedno sa drugim incidentima koji prevazilaze granice, čini deo „obrasca hibridnog delovanja“ sa ozbiljnim implikacijama za evropsku bezbednost.
Zakonske izmene nisu dovoljne: Potreban je pritisak za primenu
Izmene Zakona o biračkom spisku, prema Nedeljkovu, jesu plod spoljnog pritiska, ali ne rešavaju suštinu. „Slabost vladavine prava se i ogleda upravo u nedoslednoj primeni zakona,“ ističe on. Zato je „nastavak pritiska“ ključan kako bi se predviđene revizije zaista sprovele „na stručan i sveobuhvatan način„.
Najcrnji scenario: Normalizacija nasilja i dalja represija
Na pitanje šta sledi, Nedeljkov daje mračnu prognozu. „Plašim se daljeg rasta represije i normalizovanja nasilja kao sredstva političke borbe u ambijentu razrušenih institucija,“ rekao je.
Cena nečinjenja, kako je zaključio svoje obraćanje, mnogo je veća od cene delovanja. Bez principijelne i hrabre reakcije EU, „Ćacilend“ neće ostati samo lokalni simbol, već model koji ugrožava temelje demokratije na čitavom Zapadnom Balkanu i predstavlja direktan izazov evropskoj stabilnosti.
O sagovorniku:
Raša Nedeljkov je programski direktor i šef posmatračke misije organizacije CRTA. Na ovim pozicijama od 2013. odnosno 2016. godine, upravlja celokupnim programima organizacije i koordinira njenim posmatračkim misijama na svim nivolima izbora u Srbiji. Ovo dugogodišnje iskustvo na terenskom praćenju izbornih procesa učinilo ga je jednim od najupoznatijih i najautoritativnijih analitičara izborne prakse, medijskog okruženja i stanja institucija u zemlji.
