Istraživanje Centra modernih veština otkriva: Zaštita od požara nije samo letnji problem, već celogodišnja borba kojoj nedostaje koordinacija.
Evo šta pokretači projekta „Ne pali vatru“ kažu na osnovu prvih saznanja.
- jula 2025. godine bio je dan kada je Srbija gorela.U samo 24 sata zabeleženo je 620 požara na otvorenom. Taj broj, koji nadmašuje kapacitete mnogo razvijenijih zemalja, ostavio je za sobom crnu sliku: izgorele kuće u Topličkom kraju, pretvorene u pepeo pomoćne objekte širom zemlje i neizmernu ekološku štetu.
A Kraljevo je tog perioda istovremeno gorelo na 12 lokacija. Ovi podaci nisu samo statistika iz prošlosti – oni su mračni odraz budućnosti koju klimatske promene ubrzavaju, a nedostatak koordinirane prevencije čini sve verovatnijom.
Iako sneg trenutno prekriva zemlju, požari na otvorenom postaju celogodišnja pretnja.
Centar modernih veština upravo zbog toga sprovodi istraživanje u Ćićevcu, Kraljevu, Subotici i Pirotu, u okviru projekta Ne pali vatru.
Cilj je da se, pre nego što se prva vatra pojavi, razume i ojača uloga građana u prevenciji.
„Mi u Srbiji smo 7. jula, u jednom danu, imali registrovano 620 požara na otvorenom. To ni mnogo razvijenije zemlje od naše ne mogu da adekvatno isprate i lokalizuju“, ističe Miloš Đajić iz Centra modernih veština.
Lokalni tragovi tragedije i brojke koje zastrašuju
Kraljevo (prvih 6 meseci 2025.): Od ukupno 390 požara, čak 236 (60%) dogodilo se na otvorenom prostoru. Početkom jula bilo je aktivno 12 požara istovremeno, a na planini Stolovi izgorela su tri hektara šume.
Subotica (od početka juna 2025.): Vatrogasno-spasilački bataljon zabeležio je 181 intervenciju, od čega 140 požara (većinom na otvorenom).
Srbija (januar-jun 2025.): Preko 4.000 požara na otvorenom i 169 izgubljenih života u požarima generalno.
„Štete su nemerljive, najviše u ekološkom smislu“, kaže Đajić.
Zašto samo kazne ne pomažu? „Niko nije zatvoren zbog paljenja slame“
Iako Srbija ima brojne zakone i strategije za sprečavanje katastrofa, njihova primena na lokalnom nivou je neujednačena i netransparentna.
„Zabrinjava činjenica da nema podataka da je nekom poljoprivrednom domaćinstvu pasivizirano poslovanje zbog paljenja biljnih ostataka“, ističe Đajić.
Posledice su, međutim, jezive: „Crna, spaljena zemlja, pepeo, leševi životinja i ptica, kosturi drveća. Požar troši kiseonik i vlagu iz zemlje, praktično je steriliše i uništava mikroorganizme neophodne za život.“
Tri ključna problema koja istraživanje ističe:
- „Prevencija nije na dnevnom redu“:„Temu požara moramo držati uvek visoko na dnevnom redu, kako medijskog izveštavanja tako i političkog i građanskog delovanja“, kaže Đajić. Mnoge opštine nemaju aktuelne i javno dostupne planove za vanredne situacije.
- Koordinacija postoji samo kada gori:„Kada se desi požar, uvek se nađu aktivni građani. Suština je u tome da treba da sprečavamo nastajanje požara. Nisam siguran da je veliki broj građana spreman da se i tu aktivira“, konstatuje Đajić.
- Nedostatak sistemske edukacije:„Kada se o požarima govori samo kada se dese, nema prostora ni za edukaciju“, primećuje Đajić. Podseća na iskustvo iz Švedske gde su, slično kao pre leta avionom, obavezno prolazili kratku obuku o bezbednosti i procedurama. „To bi bio ogroman pomak da se slično uvodi u naše škole posle raspusta.“
„Vaš glas danas može sprečiti požar sutra“ – Kako se uključiti?
Istraživanje je otvoreno do kraja meseca i predstavlja prvi korak ka izgradnji jačih zajednica otpornih na požare. „Želimo da otvorimo dijalog i podignemo nivo poverenja između građana i institucija. Svi dišemo isti vazduh i imamo zajednički interes da ga očuvamo od dima i pepela“, zaključuje Miloš Đajić.
Vaše iskustvo i mišljenje su ključni. Popunite anketu i pomozite u kreiranju bolje prevencije.
Za više informacija ili uključivanje u inicijativu možete kontaktirati Miloša Đajića (063/578-361, milos.djajic@cmv.org.rs)
Zašto ovo istraživanje više nije samo anketa, već pokretač promena?
- Otkriva jaz između zakona i stvarnosti:Iako zakoni postoje, nema primera ozbiljnih sankcija za one koji neovlašćeno pale.
- Fokus na uzroke, a ne samo na gašenje:Promoviše ideju da je aktivna zajednica koja sprečava vatru efikasnija od herojstva u gašenju.
- Građani kao glavni akteri:Naglašava da bezbednost nije isključiva odgovornost službi, već svakog pojedinca koji prijavi sumnjiv dim ili upozori komšiju.
- Predlaže konkretna, prenosiva rešenja:Kratke obuke po modelu „pre leta“, redovno ažuriranje lokalnih planova, jačanje medijske agende o prevenciji.
O sagovorniku
Miloš Đajić je iskusan aktivista i komunikolog čiji rad kroz decenije spaja društvenu angažovanost, obrazovanje i ljubav prema prirodi. Rođen 1970. u Beogradu, magistar je umetnosti i stručni saradnik na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a volonterski predsedava Centrom modernih veština.
Njegov aktivizam ima jasno levičarsko usmerenje i fokusiran je na pravdu i javni interes. Bio je ključni pokretač brojnih uspešnih inicijativa, poput kampanje „Stvarnih 30%“ za rodnu ravnopravnost u politici (nagrađene od strane „Ženske vlade“), te projekata za otvorenost parlamenta i osnaživanje poslanika. Njegov angažman obuhvata i zaštitu životne sredine, prava marginalizovanih grupa i borbu protiv nasilja.
Stručnjak za komunikacije, dvostruki je dobitnik prestižne nagrade „PRiZNANJE“ za doprinos struci kroz obrazovni rad. Koautor je šest priručnika i brojnih članaka, a generacije aktivista i komunikologa poznaju ga kao predavača i mentora, uključujući i volonterski program „Kreativno mentorstvo“.
Privatno, strastveni je fotograf i zaljubljenik u prirodu (što se ogleda u njegovoj foto-izložbi #Instajutro sa Zemunskog keja), skijanja i svakodnevnog promovisanja lepota Zemuna na društvenim mrežama. Živi sa suprugom Anom Vrcelj i kćerkama Milicom i Tamarom.
