Brisel – Države članice i EU u celini su mnogo bolje pripremljene za otkrivanje, sprečavanje i prevladavanje novih izazova, što doprinosi otpornosti evropskih demokratija i uzajamnom poverenju u EU.
To je istaknuto u petom godišnjem Izveštaju o vladavini prava, koji je Evropska komisija objavila.
Međutim, u nekim državama članicama i dalje postoje sistemski problemi i stanje se dodatno pogoršalo i ti problemi su razmotreni u preporukama iz ovogodišnjeg izveštaja, saopštila je Evropska komisija.
Kao i svake godine, Izveštaj za 2024. godinu uključuje zvanično saopštenje u kom se ispituje stanje u celoj EU i 27 poglavlja o pojedinačnim zemljama u kojima se razmatraju bitne promene u svakoj državi članici.
Izveštaj, takođe, uključuje ocenu sprovođenja prošlogodišnjih preporuka i na osnovu toga se još jednom daju posebne preporuke upućene svim državama članicama.
Izveštaj obuhvata četiri stuba: nacionalne pravosudne sisteme, okvire za borbu protiv korupcije, slobodu i pluralizam medija, kao i druge institucionalne sisteme provere i uzajamne kontrole.
Kada je reč o reformi pravosuđa, mnoge države članice preduzele su mere na osnovu preporuka iz 2023. i sprovele reforme dogovorene u kontekstu Mehanizma za oporavak i otpornost, navela je u izveštaju Evropska komisija.
Nekoliko država članica je pokrenulo ili dodatno napredovalo u važnim reformama za jačanje nezavisnosti pravosuđa.
Istovremeno i dalje postoje određeni sistemski problemi u vezi sa nezavisnošću pravosuđa, a uočeni su određeni slučajevi pogoršanja stanja.
U zemljama kandidatima preduzete su važne reforme, između ostalog na ustavnom nivou, kako bi se ojačali nezavisnost pravosuđa i kvalitet pravosudnih sistema, međutim, potreban je dodatan rad, posebno u oblastima koje se tiču funkcionisanja samoupravnih tela sudstva i imenovanja sudija.
Korupcija je i dalje ozbiljan problem za građane i preduzeća u EU, prema rezultatima Specijalnog i Brzog (fleš) istraživanja Evrobarometra iz 2024. o stavovima građana i preduzeća o korupciji u EU, navodi se u izveštaju.
Od prošle godine države članice su poboljšale svoje institucionalno okruženje za uspešniju borbu protiv korupcije, između ostalog i povećanjem resursa za službe za sprovođenje zakona, tužilaštava i pravosuđa.
Istovremeno su potrebne dalje mere kako bi se ojačali preventivni okviri, kao što su oni koji uređuju lobiranje i pravila o sukobu interesa i prijavljivanju imovine i osigurale efikasne istrage i krivično gonjenje u slučajevima korupcije.
U zemljama kandidatima ojačani su pravni i institucionalni aranžmani, iako je potrebno dodatno ojačati istragu i krivično gonjenje slučajeva korupcije.
Od poslednjeg izveštaja o vladavini prava nekoliko država članica je preduzelo konkretne korake za poboljšanje bezbednosti novinara i njihovog radnog okruženja, između ostalog imajući u vidu inicijative Komisije kao što su Evropski akt o slobodi medija (EMFA), koji je već na snazi i u potpunosti se primenjuje od avgusta 2025, Direktiva i preporuka protiv strateških tužbi protiv javnog delovanja („Anti-SLAPP“) te Preporuka o bezbednosti novinara.
Međutim, u nekoliko država članica i dalje postoji zabrinutost u pogledu nezavisnog upravljanja ili finansijske stabilnosti javnih medijskih servisa, transparentnosti vlasništva nad medijima, prava na pristup javnim dokumentima te transparentne i pravedne raspodele državnog oglašavanja.
Komisija je još jednom izdala nekoliko preporuka o svim tim temama, uključujući bezbednost novinara.
U zemljama kandidatima postoje poteškoće, posebno kad je reč o transparentnosti vlasništva nad medijima, nezavisnosti regulatornih tela ili javnih medijskih servisa i bezbednosti novinara, iako su u nekima od njih sprovedene reforme kako bi se rešila neka od tih pitanja, navedeno je u izveštaju EK.
Države članice su nastavile da unapređuju kvalitet svojih zakonodavnih procesa i da u njih uključuju zainteresovane strane, što je trend zabeležen i u prethodnim izveštajima o vladavini prava.
Neke države članice su ojačale status i resurse nacionalnih institucija za ljudska prava, zaštitnika građana i drugih nezavisnih tela.
U nekoliko članica nastavljene su i inicijative za jačanje okvira i finansiranja civilnog društva.
Međutim, u pojedinim državama članicama i dalje postoje izazovi, kao što su prekomerna primena ubrzanih postupaka ili opšti kvalitet izrade zakonodavstva, kao i u procesu konsultacija sa zainteresovanim stranama.
U zemljama kandidatima i dalje postoje izazovi u daljem sistemskom postupanju na osnovu preporuka zaštitnika građana i drugih nezavisnih tela.
Uočene su i poteškoće s kvalitetom izrade zakonodavstva i konsultacijama sa zainteresovanim stranama.
Evropska komisija sada poziva Evropski parlament i Savet da nastave s opštim raspravama i raspravama za pojedine zemlje na osnovu ovog izveštaja i da prema preporukama dodatno razmotre kako se može ostvariti konkretan napredak.
Ona, takođe, poziva nacionalne parlamente, civilno društvo te druge ključne zainteresovane strane i aktere da nastave dijalog o vladavini prava na nacionalnom i evropskom nivou, i to uz veći angažman građana.
Konačno, Komisija poziva države članice da se aktivno posvete rešavanju problema i iskorišćavanju prilika utvrđenih u izveštaju i spremna je da im pomogne u daljem sprovođenju preporuka.
Kada je reč o zemljama kandidatima, EK će nastaviti da prati utvrđene probleme, između ostalog u sledećim godišnjim izveštajima o proširenju.
Dodatne zemlje kandidati će se uključiti u izveštaj o vladavini prava zavisno od toga koliko i kada budu spremne, navedeno je u izveštaju Evropske komisije.
