Brisel, 12. oktobar 2022. – Evropska komisija je, u novom godišnjem izveštaju, ocenila da je Srbija nazadovala u oblasti zajedničke spoljne, bezbednosne i odbrambene politike, napominjući da su neke izjave i postupci visokih srpskih zvaničnika bile u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavovima EU.
“Srbija je umereno pripremljena u oblasti zajedničke spoljne, bezbednosne i odbrambene politike i nazadovala je u izveštajnom periodu„, navodi se u izveštaju Komisije o napretku u procesu pristupanja EU, u delu koji se odnosi na Poglavlje 31. [/quotes]
Dodaje se da je usklađenost sa deklaracijama Visokog predstavnika i odluka Saveta o restriktivnim merama „znatno opala“ sa 64 odsto 2021. godine na 45 odsto u avgustu 2022.
U izveštaju se podseća da se Srbija, posle napada Rusije na Ukrajinu, uskladila sa nekoliko pozicija EU u međunarodnim forumima, uključujući Generalnu skupštinu UN, kao i da je glasala za suspenziju Rusije iz Saveta UN za ljudska prava, ali da je do sada odbijala da se uskladi sa bilo kojim sankcijama protiv Rusije i da se nije uskladila sa većinom deklaracija Visokog predstavnika u vezi sa Rusijom i Ukrajinom.
„Štaviše, Srbija je zadržala bliske veze s Rusijom i neke izjave i postupci visokih srpskih zvaničnika bili su direktno protiv spoljnopolitičkih stavova EU„, navodi se u izveštaju.
Srbija je nastavila da razvija intenzivne odnose i strateško partnerstvo s Rusijom i nije eksplicitno osudila rusku agresiju protiv Ukrajine, navodi se u izveštaju. [/quotes]
Dodaje se da je Srbija, ipak, podržala teritorijalni integritet Ukrajine i obećala humanitarnu pomoć, kao i da je pomogla ukrajinskim izbeglicama.
U dokumentu se ističe da je prioritetno da se Srbija u narednoj godini uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politkom EU, uključujući sankcije, i da izbegava postupke i izjave koje bi bile u suprotnosti sa stavovima EU.
„Srpski mediji su bili uključeni u snažnu prorusku kampanju dezinformisanja„, ističe se u izveštaju i poziva da se pojačaju napori na izgradnji društvene otpornosti na manipulaciju informacijama, uključujući dezinformacije, i da se vodi aktivnija borba protiv ovog i drugih oblika hibridnih pretnji.
U izveštaju piše i da su nastavljeni „bliski odnosi i česti kontakti na visokom nivou s Rusijom, uključujući redovne bilateralne posete„. [/quotes]
Podseća se i da su ministri spoljnih poslova Srbije i Rusije potpisali plan konsultacija za naredne dve godine, dva dana posle najave ruskog predsednika Vladimira Putina o održavanju referenduma na ukrajinskim teritorijama, delimične mobilizacije i pretnje upotrebom nuklearnog oružja.
U izveštaju se navodi da se Srbija uskladila sa nekim sankcijama protiv Belorusije i sa sankcijama uvedenim Mjanmaru, i dodaje se da je negirala izveštaje specijalnog izvestioca UN da izvozi oružje u Mjanmar.
Podseća se da je Srbija u oktobru i decembru 2021. usvojila akcione planove za primenu novih nacionalnih bezbednosnih i odbrambenih strategija. [/quotes]
EK dodaje da je sada potrebno da se oni sprovode na način koji će u potpunosti odražavati evropsku orijentaciju zemlje u tim oblastima. Takođe je potrebno da usvoji zakon koji će omogućiti učestvovanje u civilnim misijama u okviru zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.
U izveštaju se navodi i da je Srbija nastavila bliske kontakte i saradnju sa Kinom, SAD i Turskom, kao i da je intenzivirala kontakte sa Pokretom nesvrstanih.
„Srbija se pridružila gotovo svim ključnim sporazumima o neširenju, razoružanju i kontroli naoružanja koje promoviše EU„, navodi se u izveštaju i ocenjuje da ima transparentan sistem izveštavanja o svojoj strateškoj kontroli izvoza.
Komesar za proširenje i susedstvo Oliver Varheji predstavljajući Paket proširenja Unije u Komitetu za spoljnu politiku u Evropskom parlamentu rekao je da je Srbija potrebna Uniji kao iskren politički partner, kao i da treba da se uskladi sa njenom spoljnom politikom.
On je istakao da je EU najveći srpski politički i ekonomski partner i „mi hoćemo da se Srbija nosi sa svojim izazovima uključujući i oblast energetske bezbednosti“.
„Srbija nam treba kao iskren politički partner i saveznik koja deli s nama zajedničke vrednosti, bezbednost i prosperitet. U današnjem geopolitičkom kontekstu, jasno je da Srbija treba više da radi da bi se uskladila sa spoljnom politikom Unije uključujuću sankcije protiv Rusije“, rekao je Varheji.
On je istakao da je EU najveći srpski politički i ekonomski partner i „mi hoćemo da se Srbija nosi sa svojim izazovima uključujući i oblast energetske bezbednosti“.
