Beograd – Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije ocenio je da je nedopustivo da Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede i Republički geodetski zavod deset godina ne mogu da dostave podatke kolikim ukupnim fondom poljoprivrednog zemljišta raspolaže Srbija.
Savet za borbu protiv korupcije osnovan je Odlukom Vlade Republike Srbija 11. oktobra 2001. godine.
„Punih deset godina Savet pokušava da preporukama Vladi Srbije predoči probleme u vlasničkoj strukturi, raspolaganju i upravljanju poljoprivrednim zemljištem. Uradili smo tri izveštaja sa izraženim problemom nedostupne dokumentacije jer nadležne institucije ne žele da je dostave“, naveo je Savet u Izveštaju o netransparentnosti svojine poljoprivrednog zemljišta u Srbiji.
Ukazano je da nedostavljanje dokumentacije upućuje na zaključak da se prikriva nešto od Saveta, pa samim tim i od javnosti, što može stvoriti prostor za korupciju i zloupotrebe.
U izveštaju, koji je dostavljen Vladi i Republičkom javnom tužilaštvu, navedeno je da je „nedopustivo da Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede i Republički geodetski zavod, ne mogu da pruže podatak sa kolikim ukupnim fondom poljoprivrednog zemljišta raspolaže Srbija“.
Pored toga, kako je navedeno, neažurne i nedostupne evidencije o vlasničkoj strukturi poljoprivrednog zemljišta onemogućavaju zakonito raspolaganje i upravljanje zemljištem.
„U ranijim podacima dostavljenim Savetu u katastrima nepokretnosti hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta se nalaze u statusu ‘mešoviti i drugi oblici svojine’, koji nisu u skladu sa zakonskom regulativom Srbije. Ko i po kom pravnom osnovu može da koristi zemljište sa takvim oblikom svojine Savetu nije poznato“, istaknuto je u izveštaju.
U proteklom desetogodišnjem periodu, kako je navedeno, nije rešen problem otuđenja poljoprivrednog zemljišta bez ikakve naknade, a koje je bilo u društvenoj svojini privatizovanih poljoprivrednih preduzeća i kombinata.
Za rešenje tog problema je tadašnje Ministarstvo poljoprivrede obavestilo Savet da će se angažovati zajedno sa Agencijom za privatizaciju, odnosno Ministarstvom privrede i Republičkim geodetskim zavodom.
Da li je bilo nekih aktivnosti po tom osnovu Savet nije mogao da utvrdi, jer Republički geodetski zavod nije želeo da dostavi najnovije podatke o vlasničkoj strukturi zemljišta, iz koje bi se videlo da li je došlo do određenih promena nakon preporuka Saveta Vladi Srbije.
Tim preporukama Savet je predlagao Vladi da se nezakonito otuđeno zemljište vrati u posed ranijih titulara, ili isplati naknada po tržišnoj ceni, što bi doprinelo da se smanji ogromna šteta, nastala nezakonitim privatizacijama.
„Prikrivanje dokumentacije o vlasničkoj strukturi i ukupnom fondu poljoprivrednog zemljišta upravo može biti iz razloga da se zaštite nečiji privatni interesi. Pored toga moguće su i brojne zloupotrebe pretvaranjem poljoprivrednog zemljišta u građevinsko“, ocenio je Savet.
Netransparentnost podataka je, kako je navedeno, svakako uticala da analize o vlasništvu, raspolaganju i upravljanju poljoprivrednim zemljištem, kojima se Savet deset godina bavi nisu potpune, ali jedina nesporna činjenica je da država nije „dobar domaćin“.
Iz veoma malo dostupne dokumentacije Savet je, kako je navedeno, uočio da se oko jedne trećine državnog poljoprivrednog zemljišta izdaje u zakup i time ostvaruje značajno manje prihoda nego što bi to objektivno moglo.
„Nedostupni su podaci i koliki su prihodi po osnovu zakupa zemljišta koje koristi kompanija u većinskom vlasništvu stranih lica, kao i svi ostali efekti iz međudržavnog sporazuma. Postavlja se pitanje kako je moguće da kompanija Al Ravafed koja je u većinskom vlasništvu stranaca iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja je dobila najpovoljnije cene najplodnijeg zemljišta sa zalivnim sistemima, koja ima izuzetno povoljnu cenu zakupa, a ostvaruje milionske gubitke“, navodi se u izveštaju Saveta.
Dodaje se da to praktično znači da država od tog aranžmana nema nikakvu dobit već samo štetu, pa nije ni čudo što Ministarstvo odbrane podatak o efektima aranžmana sa arapskom firmom Al Ravafed proglašava poslovnom tajnom.
Nedomaćinsko poslovanje države, odnosno nadležnih institucija ne ogleda se samo kroz nenaplaćene zakupnine, bilo da se zemljište ne izdaje ili ga nezakonito koriste bez ikakve naknade lica koja nisu vlasnici, već i kroz davanje državnih subvencija uz minimalnu kontrolu njihovog namenskog trošenja.
„Imajući u vidu da je poljoprivredno zemljište najvažniji resurs svake države, pa i Srbije, Savet sa razlogom deset godina u kontinuitetu prati tu oblast, ali do sada nije imao podršku ostalih institucija, među kojima je i Vlada Srbije“, navedeno je u izveštaju.
Savet je uputio preporuke Vladi kojima predlaže da se utvrdi ukupan fond poljoprivrednog zemljišta po strukturi vlasništva (državno, privatno, zadružno), da se uzurpirano zemljište vrati svojim vlasnicima, ili izvrši naknada po tržišnim uslovima, da se svo državno zemljište stavi u funkciju u skladu sa zakonom, kao i da se ozbiljno kontroliše namensko korišćenje subvencija.
Izveštaj, u celosti, dostupan je na sajtu Saveta za borbu protiv korupcije.
