Samo jedna od 24 antikoruptivne preporuke evropskog telа GRECO je u potpunosti sprovedena u Srbiji, pokazuje najnovija analiza Transparentnosti Srbija (TS).
Ovo je drugi propušteni rok za ispunjavanje GRECO preporuka, a koren problema, kako za Dijalog Net navodi Nemanja Nenadić programski direktor TS, leži u odsustvu političke volje „sa vrha„.
Nenadić kaže da “kašnjenja u ispunjenju GRECO preporuka i čekanja na dodatne rokove nisu nova stvar”, dodaje da se “nešto vrlo slično se dogodilo u Četvrtom krugu evaluacije”.
Kako se Srbija udaljava od EU integracija, a nerešeni problemi gomilaju, umesto da o ovim stvarima vode računa ministri i njihovi pomoćnici, utisak našeg sagovornika je da se mnoge stvari neće ni pokrenuti ako ne stigne „nalog sa vrha„.
“Jedan od razloga što ovde takvog naloga nije bilo, pored činjenice da bi suštinska primena GRECO preporuka učinila vlast odgovornijom, jeste i to što ni EU nije na njima insistirala kao što jeste na nekim drugim pitanjima tokom protekle godine (revizija biračkog spiska, REM)”, smatra Nenadić.
Iz Ministarstva pravde se dovodi u pitanje opstanak Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK). Prema rečima našeg sagovornika “to je odlična ilustracija odnosa prema ovim preporukama, ali i sistemu za borbu protiv korupcije uopšte”.
Primećuje da “sve dok je vlast bila uverena da tužioci, uprkos svojim ovlašćenjima, neće ispitivati korupciju aktuelnih ministara, pitanje postojanja TOK se nije postavljalo, a sadašnja ovlašćenja su definisana zakonom koji je predložila Vlada Aleksandra Vučića”.
Nenadić podseća da ne samo GRECO, već i u raznim izveštajima EU, se traži jačanje ovlašćenja i kapaciteta TOK. “Oni u tome vide mogućnost da u Srbiji bude više istraženih slučajeva „korupcije na visokom nivou„.
Transparentnost Srbija smatra da to nije dovoljno. “Potrebno je ustanoviti obavezu, a ne samo mogućnost, da tužioci istražuju sumnje na korupciju o kojima postoje argumentovane sumnje, npr. na osnovu novinarskih istraživanja, izveštaja državnog revizora ili međusobnih optužbi ljudi iz same vlasti”, kaže za Dijalog Net programski direktor ove organizacije.
GRECO konkretno traži da TOK bude nadležan za sve najviše funkcionere kada se sumnjiče na korupciju ili kada neko pokuša da ih podmiti.
“GRECO izričito pominje predsednika Republike, zato što je njihov fokus ovaj put bio na izvršnoj vlasti, ali bi isto trebalo da važi i za narodne poslanike kao i za druge visoke funkcionere koji raspolažu vrednim javnim resursima, npr. direktori zdravstvenog i penzijskog fonda, direktori preduzeća u vlasništvu države. Takođe, izričito su tražili smanjenje obima ministarskog imuniteta kada je reč o koruptivnim krivičnim delima”, objašnjava naš sagovornik.
Kada je reč o drugim državama kandidatima za članstvo u EU, situacija je ipak nešto bolja. Nenadić navodi za primer Crnu Goru koja je “od 22 preporuke u istom krugu evaluacije ispunila po mišljenju GRECO tri, a još 11 delimično”.
Napominje da su crnogorske vlasti dobile isti rok kao i Srbija za izveštavanje o preostalim preporukama (kraj 2025. godine), pa će biti zanimljivo uporediti da li su ozbiljnije shvatili ovu obavezu od vlasti u Srbiji.
“Koliko znam, jesu, mada su mnoge zakone menjali poslednjih meseci na brzinu, da bi uhvatili korak sa reformama koje su im tražene, što otvara mnoga pitanja o održivosti i kvalitetu tih mera”, dodaje.
Nenadić konstatuje da je i takvo postupanje odgovornije od situacije u Srbiji gde na mnogim ključnim zakonima ništa nije rađeno.
U svakom slučaju, nemerljivo je bolje, kaže on, od situacije u kojoj Vlada i drugi organi nisu ispunili čak ni one preporuke gde nikakve izmene zakona nisu bile potrebne. Akcentuje preporuke koje se odnose na imenovanje članova Saveta za borbu protiv korupcije, objavljivanje imena savetnika predsednika Vlade, da se planom provere izveštaja o imovini i prihodima obuhvate članovi Vlade i predsednik države i slično.
Građani su u protekloj godini masovno izlazili na proteste sa antikoruptivnim zahtevima. Na pitanje zašto ta jasna poruka javnosti nije pokrenula vlast da makar formalno ubrza neke od ovih procesa, Nenadić odgovara:
“Zato što su procenili da im se više isplati druga strategija. Prvih nekoliko meseci se činilo da je vlast ipak spremna da donekle izađe u susret zahtevima javnosti, naročito studenata, pa je objavljen značajan deo dokumentacije za rekonstrukciju pruge, neki ljudi iz Vlade su podneli ostavke i slično”.
Međutim, izostala je bilo kakva sistemska mera i propuštena je prilika da se takve mere jasnije zatraže i na unutrašnjem i na međunarodnom planu, ocenjuje Nenadić i dodaje, kao primer, da “Vlada nije uvela praksu objavljivanja svih ugovora za infrastrukturne projekte. Iako je to zapisano i u Reformskoj agendi kao obaveza, u praksi su objavljeni samo neki podaci iz ugovora, a ne i sami dokumenti”.
Ispunjenje svega onoga što ne zahteva promenu zakona, otvaranje procesa za dopune zakona o pristupu informacijama od javnog značaja i lobiranju, usvajanje izmena Zakona o sprečavanju korupcije, koji bi bio poboljšan u odnosu na nacrt iz 2023, kao i davanje smisla merama koje su preduzete u MUP-u, kroz informisanje građana o tome šta je policijskim službenicima dozvoljeno, a šta ne (primanje poklona, dodatni rad i slično).
Ovo su najhitniji koraci koje Vlada Republike Srbije treba da preduzme kada je reč o ispunjavanju GRECO preporuka, ukazuje programski direktor TS.
“Postoje i brojne druge stvari koje su za vlast teže i osetljivije, i pokazale bi suštinski napredak (otvaranje pitanja imuniteta ministara, otklanjanje kanala za politička imenovanja u policiji, javnost rada same Vlade, suštinske javne rasprave o svim zakonima…), ali bi otvaranje makar ovih manje osetljivih, a bitnih pitanja, pokazalo da ipak postoji želja da se nešto učini”, zaključuje Nenadić razgovor za Dijalog Net.
