Beograd – Građani Srbije su sve manje zainteresovani za budućnost Srbije u Evropskoj uniji dok se istovremeno menja odnos prema ratu u Ukrajini.
To pokazuju nalazi istraživanja javnog mnjenja koje je CRTA sprovela terenski od 24. septembra do 3. oktobra ove godine.
Više od trećine građana (36 odsto) bilo bi ravnodušno prema pristupanju Evropskoj uniji, 28 odsto bi se obradovalo, a 33 odsto bi se zabrinulo. Još veći procenat, 43 odsto građana bilo bi ravnodušno prema prekidu pregovora sa EU.
Ovi nalazi su zabrinjavajući jer je od maja ove godine kada je rađeno prethodno istraživanje, zabeležen rast ravnodušnosti prema EU integracijama.
Podatke ovog istraživanja bi trebalo posmatrati i kroz prizmu medijskog ambijenta u kojem se najviše građana o društveno-političkim temama informiše putem provladinih medija u čijim sadržajima, po nalazima monitoringa medija koje je sprovela CRTA, dominiraju antizapadni narativi.
Građani su zabrinuti da će u još većoj meri trpeti posledice rata u Ukrajini; čak 93 odsto njih očekuje da će zima doneti dalji rast cena životnih namirnica, struje i goriva, a skoro dve trećine strahuje od restrikcija struje i nestašica energenata. Socijalno-ekonomska situacija najveći je izvor briga za najveći udeo građana (43 odsto).
Po mišljenju 39 odsto njih, Srbija se kreće u lošem pravcu, dok 33 odsto građana veruje da nam je zemlja na dobrom putu.
Nalazi istraživanja pokazuju i da većina građana Srbije (64 odsto) smatra da je Zapad, koga čine SAD, NATO i EU, najodgovorniji za rat u Ukrajini. Većina građana (71 odsto) smatra da je Zapad taj koji vrši najveći pritisak na Srbiju kako bi okrenula leđa Rusiji, a nešto više od četvrtine (27 odsto) misli da nas pritiska Rusija da napustimo put ka EU.
Takođe, mišljenje 61 odsto građana je da naša zemlja treba da očuva dobre odnose s Rusijom, čak i po cenu odustajanja od EU.
Ipak, uočava se promena u stavovima građana o ratu u Ukrajini u odnosu na prve mesece invazije. Više od polovine građana (58 odsto) navelo je da im je bliža ruska strana u sukobu, dok se petina (22 odsto) opredeljuje za Ukrajinu.
Podrška Ukrajini je porasla za 10 procentnih poena u odnosu na maj 2022. godine kada je iznosila 12 odsto, dok je podrška Rusiji ostala na istom nivou. Takođe, beleži se i blagi rast onih koji su za uvođenje sankcija Rusiji, što sada podržava svaki peti građanin.
