Beograd, 15. decembar 2016. – Građani Srbije najčešće u slobodno vreme gledaju televiziju, slušaju muziku i čitaju novine, dok 6,5% odlazi u bioskop, pozorište, galerije, muzeje i na koncerte, pokazalo je istraživanje o kulturnim potrebama i navikama građana Srbije.
Oko četvrtine građana čita knjige ili radije pretražuje internet i igra igrice. Nešto više od petine građana ne izdvaja novac za kulturna dešavanja. Srbija je oko proseka EU po poseti bioskopima i muzejima i galerijama, dok zaostaje po poseti baletu i operi.
Prema istraživanju koje je 14. decembra objavio Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, blizu 60% ispitanih je navelo da u toku radnog dana ima do četiri sata slobodnog vremena, a tokom vikenda do sedam sati dnevno.
Istraživanje je pokazalo da 49,2% građana gleda TV, sluša muziku ili čita novine u slobodno vreme, 49,1% provodi vreme u krugu porodice, a 47,9 se druži sa prijateljima ili posećuje rođake.
Oko četvrtine građana pretražuje internet ili igra igrice na računaru (25, 6%), dok 24,6% čita knjige.
Po 14,6% građana izlazi u kafiće i klubove i bavi se sportom, 6,1% ide na sportske događaje, a 3,1% odlazi u kladionice i kazina.
U slobodno vreme 11,2% građana spava ili dosađuje se, a 9,3% ide u kupovinu, 6,1% piše, slika ili svira, pokazalo je istraživanje, koje je sprovedeno krajem novembra i početkom decembra 2015. godine, obuhvatilo je 1.565 ispitanika.
Kako pokazuju podaci, 22,6% građana ne izdvaja novac za kulturna dešavanja, 52,2% mesečno izdvaja do 2.000 dinara, 20,9% izdvaja između 2.000 i 5.000, dok više od 5.000 dinara mesečno za kulturne sadržaje izdvaja 4,3% građana.
Kulturne sadržaje 17% ispitanika ne posećuje jer ih u njihovom mestu nema, 8,4% zbog toga što su sadržaji skupi, 6,2% zbog lošeg kvaliteta ponude, 31,5% zbog toga što su nezainteresovani i 36,9% zbog toga što nemaju vremena.
Pozorišne predstave u Srbiji gleda 45,2% građana, a aktivnu pozorišnu publiku imaju Vojvodina i Beograd, dok je najmanja poseta u zapadnoj Srbiji i Šumadiji.
Opersku i baletsku scenu prati 5,4% građana, a najviše ljubitelja te umetnosti je u Vojvodini i Beogradu.
U muzeje i galerije ide 40,4% građana, na koncerte oko 50%, dok u bioskop ide više od polovine građana.
Žene dvostruko više navode da čitaju knjige (32,9% žena naspram 14,7% muškaraca), i u znatno većem procentu ističu da posećuju ustanove kulture (8,1% žena prema 4,6% muškaraca).
Muškarci su aktivniji na polju sporta i na internetu, češće posećuju sportske događaje, kladionice i kazina gde žene gotovo da i ne odlaze a prednjače i u rekreaciji. Muškarci se u slobodno vreme i češće odmaraju i dosađuju.
Prema podacima, najčitanije dnevne novine su Blic (43,6%), petina građana čita Kurir i Večernje novosti, Politiku čita oko 10%, Alo 7,2 %, Informer 6,1% i na poslednjem mestu je Danas, koji čita 2,4% građana.
Kada je reč o časopisima, blizu 57% čitalaca voli kolažne časopise.
Građani na televiziji najviše gledaju filmove, zatim informativni program, kvizove, muzički, dokumentarni i sportski program, dok je procenat onih koji gledaju dečji i rijaliti program sličan – 29,7 i 29,1%.
Ispitanici su rekli da od nacionalnih emitera najviše gledaju Radio-Televiziju Srbije (14,5%), Prvu (14,2), Pink (12,9), B92 (6,6) i Hepi (2,6%).Na televiziji građani najviše vole da gledaju filmove – 77,4%, informativni program – 73,2% i kvizove – 70,2%, a najmanje propagandni program – 10,3%, rijaliti šou – 29,1% i dečije programe – 29,7%.
U poređenju sa EU, Srbija ne odskače po poseti bioskopima i muzejima i galerijama. Tu je malo iznad evropskog proseka po kojem je 52% građana EU u poslednjih godinu dana išlo u bioskop, a 37% u muzeje i galerije. Srbija sa takvim prosekom prednjači u odnosu na druge zemlje srednje i jugoistočne Evrope, navodi se.
Srbija znatno zaostaje po poseti baletu i operi, sa 5% građana koji su posetili u prethodnih godinu dana, u odnosu na 18% u EU.
Kada je reč o razlozima za propuštanje kulturnih sadržaja, pozorišta i biblioteke se u EU ne posećuju najviše zbog nedostatka interesovanja, a u Srbiji i Rumuniji zbog manjka vremena. Sa druge strane, i u EU i Srbiji su razlozi za nečitane nedostatak vremena i nezaintesovanist.
Građani Srbije su u pogledu plesa, slikanja, ručnog rada, sviranja instrumenta i glume u rangu sa prosekom građana EU, dok su po pisanju pesama i priča dvostruko aktivniji, navodi se u izveštaju.
