Beograd – Beogradski centar za ljudska prava, uz podršku Tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava, predstavio je izveštaj u kojem ocenjuju da su se „brojni izazovi u 2022. godini izrazito nepovoljno odrazili na ostvarivanje ljudskih prava mladih u Srbiji„.
Pre svega u ostvarivanju prava na adekvatno stanovanje i na adekvatnu zaradu.
U izveštaju pod nazivom „Ljudska prava mladih u Republici Srbiji u 2022. godini” predočeno je da su unutrašnje i globalne društvene, političke i ekonomske okolnosti dovele do drastičnog skoka cena stanarine i rasta inflacije, saopštio je Beogradski centar za ljudska prava.
Navodi se da je zbog navedenih uzroka došlo do urušavanja životnog standarda mladih u Srbiji, čime se, kao i ostvarivanjem prava na zdravlje sa fokusom na mentalno zdravlje, u velikoj meri bavi izveštaj o ljudskim pravima mladih.
Stalna koordinatorka Ujednijenih nacija u Srbiji Fransoaz Žakob smatra da mladi u Srbiji „imaju pravo da žive u bezbednom, mirnom, inkluzivnom društvu, u kojem se neguje kultura dijaloga i tolerancije„.
„Ove godine, kada proslavljamo 75. godišnjicu Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, nastavićemo da se bavimo izazovima sa kojima se mladi suočavaju u ostvarivanju prosperitetnog i ispunjenog života u Srbiji„, navodi ona i ističe da mladi ljudi mogu značajno doprineti održivom razvoju svojih zajednica i postati moćni pokretači promena.
Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov ukazao je da su mladi budućnost svakog društva i da zato svi moraju voditi računa i činiti sve sto je u njihovoj moći kako bi stvoriili uslove da se njihove ličnosti i potencijali slobodno razvijaju, saopštio je Beogradski centar za ljudska prava.
„Moramo misliti o njihovom zdravlju, obrazovanju, ekonomskim pravima, ali i o kulturnom razvitku i uvažavanju razlika„, rekao je Žigmanov.
Ministar je naglasio da je stoga neophodno uključivati mlade, ne samo u procese kreiranja politika i mera koje se njih neposredno tiču, već u sva pitanja i u sve oblasti.
„To je važno zbog toga što će ciljeve koje danas postavljamo oni sutra ispunjavati i na njihovom temelju stvarati nove ciljeve i vizije„, istakao je Žigmanov.
Urednica izveštaja i koordinatorka Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava Nevena Trofimenko ukazala je na to da su mladi u Srbiji preopterećeni stambenim troškovima, da troše više od 40 odsto budžeta domaćinstva na rentu ili ratu i da nestabilnost u sektoru zakupa, kao i u oblasti rada, predstavlja posebno opterećenje za mlade.
„Iznos do 110 odsto minimalne zarade ima veliki udeo mladih u sve tri starosne grupe – 41,1 odsto u grupi 15–19 godina, 31,6 u grupi 20–24 godine i 24 u grupi 25–29 godina, a nemogućnost ostvarivanja prava na stan veliki je problem, jer više od 80 odsto ljudi u Srbiji ne može sebi da priušti da kupi ili iznajmi stan na tržištu„, navodi ona i dodaje da to za posledicu ima da se mladi u Srbiji kasno osamostaljuju i da dugo ostaju u roditeljskom domu.
Ističe da je prosek godina za osamostaljivanje mladih u Srbiji je 31,5, s tom da je kod žena to 28.4, a kod muškaraca 33.7, dok je u EU taj prosek 26.2 godina.
Izveštaj se, pored ostalog, bavi ostvarivanjem prava na zdravlje mladih, gde se izdvajaju iskustva iz borbe sa pandemijom, koja su pokazala nepoverenje mladih u poruke koje dolaze od zdravstvenih institucija.
Dokument ukazuje i na posebno ugrožene već marginalizovane grupe unutar populacije mladih, kao što su, kako je navedeno, mladi na selu, mladi Romi i mladi pripadnici LGBT populacije.
Ovo je četvrti godišnji izveštaj o ljudskim pravima mladih, koji predstavlja rezultat kontinuiranog praćenja ostvarivanja ljudskih prava mladih u Republici Srbiji.
