U Zagrebu je 8. decembra 2025. dodeljena Regionalna novinarska nagrada „Srđan Aleksić“.
Specijalnu plaketu za izuzetnu posvećenost pozivu dobila je tzv. “Novosadska redakcija” odnosno grupa novinara iz različitih medija koji su tokom proteklih godinu dana dokumentovali protest i nasilje u Novom Sadu.
Među laureatima je i Dragana Prica Kovačević, novinarka Radio 021.
U intervjuu za Dijalog Net, ona govori o simbolici nagrade, snazi solidarnosti i svakodnevnom ispoljavanju ljudske dužnosti u novinarskom pozivu.
„Umro je vršeći svoju ljudsku dužnost.“ To su reči kojima se Rade, oprostio od svog sina Srđana Aleksića, januara 1993. u Trebinju.
Mladić je život dao pokušavajući da spasi svog komšiju, Bošnjaka Alena Glavovića, od nasilja. Tri decenije kasnije, nagrada koja nosi njegovo ime priznanje je onima koji u miru, ali pod jednako ozbiljnim pretnjama, vrše svoju dužnost: da zaštite istinu i „malog čoveka„.
Na svečanoj dodeli Regionalne novinarske nagrade „Srđan Aleksić“ u Zagrebu, Specijalnu plaketu za izuzetnu posvećenost novinarskom pozivu dobila je tzv. Novosadska redakcija – neformalna grupa novinara i dopisnika više medija iz Novog Sada.
U obrazloženju žiri je istakao njihov „izvanredan, predan i solidaran rad tokom studentskih protesta u Srbiji„, tokom kojih je na njih izvršeno 89 fizičkih napada, od čega polovinu od strane policije.
Među laureatima je i Dragana Prica Kovačević, glas Radio 021. Njena decenijska posvećenost javnom interesu čini je jednim od stubova ove kolektivne akcije.
Baklja, a ne štit
Kada je reč o težini imena koje nagrada nosi, Prica Kovačević ne oseća „štit„, već pre podignutu „baklju“ ili štafetu.
„Više nego štit, osećam nagradu kao baklju… koja podrazumeva više očekivanja od nas koji se trudimo da u ovim smutnim vremenima očuvamo smisao i suštinu ove profesije,“ kaže ona za Dijalog Net.
Iako se često prave poređenja sa ratnim godinama, ona se kani da svoj rad naziva herojskim.
„Mislim da svi mi radimo ono što moramo i možemo da održimo mrvicu normalnosti tako što ćemo osvetliti šta je to nenormalno u našem društvu.“
Ipak, veza postoji. „Ako ćemo već porediti ta dva ‘herojstva’, možemo reći da im je zajednička odgovornost prema onima kojima služe. U novinarstvu to zovemo javnim interesom, dok ratno herojstvo odgovara pre svega ljudskosti. A šta je javni interes, ako nije ljudskost, i obrnuto?“
Snaga kolektiva: „Nismo nemoćni kad smo zajedno“
Ključ opstanka u današnjim uslovima, prema njenim rečima, leži upravo u toj solidarnosti koja je označila rad novosadske grupe. Saradnja medija koji su inače konkurenti rodila se spontano, iz potrebe za tačnošću i osećaja zajedništva u tragediji.
„Postali smo svesniji i toga da smo, kada stanemo ispred ogromnih nepravdi koje nas proganjaju kao pojedinci, praktično nemoćni. Kada stojimo zajedno, naša snaga se ipak uvećava,“ objašnjava Prica Kovačević.
„Da, u solidarnosti jeste ključ opstanka, ne samo medija i novinara, već i našeg društva u celini,“ dodaje.
Zaštita „malog čoveka“: Javnost kao jedini štit
Na pitanje na koji način njihov rad konkretno štiti građane od „beskrupuloznosti, kriminala i korupcije režima“, ona ističe da su te pojave bile prisutne i ranije, ali sada ih je nemoguće ignorisati.
„Samim tim što se nešto pojavi u medijima… bar na neki način pokazujemo da neće biti tišine na nepravde, da, ako se usudite da se suprotstavite, nećete ostati sami pred tim strašnim čudovištem koje ima monopol na upotrebu sile,“ kaže Prica Kovačević.
Ona podseća da su ona i njene kolege sa Radio 021 godinama pratile uništavanje zelenila i sumnjive poslove u Novom Sadu, a oznaku tajnosti na ugovoru za Železničku stanicu otkrili su deset meseci pre tragedije.
Policija kao pretnja: „Oslonite se na osobu u prsluku do vas“
Konstatacija da policija, koja bi trebalo da štiti, čini polovinu napada na novinare, za nju nije iznenađujuća.
„Policija bi trebalo da štiti građane i novinare, ali nama koji pratimo njihov minuli rad nije bilo toliko iznenađujuće što institucije ne rade svoj posao, već rade na mig i u korist političkih interesa vladajuće partije,“ kaže ona.
Njeno rešenje je u solidarnosti na terenu: „Na pitanje kako se nositi sa tim, moj odgovor bi bio prihvatiti to i osloniti se na osobu u press prsluku do tebe – u istom ste ‘sosu’. To je ono što i sama činim.“
Ženska hrabrost: „Možda jače osećamo da niko nije slobodan dok svi nismo slobodni“
Saglasna je sa kolegom Aleksandrom Latasom da su novinarke „iznele najveći deo posla„, Prica Kovačević primećuje da su žene češće ulazile u rizične situacije.
„Volim da mislim da je to zbog posebnog žara sa kojim stojimo na braniku istine i pravde, što može biti i zbog generacijskog iskustva potlačenosti… pa možda jače osećamo onu parolu – niko nije slobodan dok svi nismo slobodni.“
Poruka mladima: „Neko mora da gura taj kamen uzbrdo“
Pozivajući se na reči koleginice Barbare Matejčić da je novinarstvo „nepokorena profesija„, Prica Kovačević ima jasnu poruku za mlade koji razmišljaju o ovom pozivu.
„Teško je. Loše je. Često je Sizifov posao. Ali neko mora da gura taj kamen uzbrdo. Možda se, ako bude dovoljno ljudi koji će raditi isto to, kamen ipak pomeri dovoljno da nekoj generaciji iza vas bude lakše.“
Ostaje posvećenost, ne slave
Na pitanje da li će se jednog dana o njihovom radu govoriti s poštovanjem kao o činu Srđana Aleksića, odgovor je skroman i pun svesti o globalnom kontekstu patnje njihove profesije.
„Meni to zvuči kao nerealna, a i nezaslužena budućnost… Mi nismo u ovo ušli da dobijemo priznanje od građana, već da njima pružimo ono što… zaslužuju,“ kaže ona.
„Važno je… napomenuti i to da dok smo mi izloženi šok bombama, pendrecima i suzavcima, negde tamo u dalekom svetu su naše kolege izložene mecima i bombama… Priznanja su lepa i svakako su vetar u leđa, ali ono što ostaje je posvećenost istini.“
Regionalna novinarska nagrada „Srđan Aleksić“ dodeljuje se za profesionalno i društveno odgovorno izveštavanje koje doprinosi pomirenju, zaštiti ljudskih prava i borbi protiv govora mržnje.
Ove godine, pored Novosadske redakcije, nagrade su dobili Barbara Matejčić (Hrvatska) za hrabrost, Mila Vukčević (Crna Gora) za doprinos zajednici i N1 Srbija u kategoriji za medije.
O sagovornici
Dragana Priča Kovačević radi kao novinarka na portalu i radiju 021 u Novom Sadu od 2018. godine. Od 2024. godine je na poziciji pomoćnice urednika. Sarađivala je i sa drugim medijima, kao što su Krik, BIRN i CINS.
Dobitnica je nacionalne nagrade za etičko izveštavanje o siromaštvu (2022), nagrade Poverenice za najbolji medijski prilog o ravnopravnosti (2024), godišnje nagrade Nezavisnog društva novinara Vojvodine (zajedno sa novosadskom grupom) (2024), posebne pohvale NUNS-a za istraživačko novinarstvo (2024) kao i EU nagrade za istraživačko novinarstvo (2025).
