Razgovarali smo sa Dajanom Cvjetković, menadžerkom regionalnog projekta SMS Facility, o tome zašto je „SMS“ i dalje najvažnija poruka koju mali mediji šalju svojim zajednicama, šta će se smatrati pobedom 2027. godine i kako Journalift može postati dom za sve one koji se bore sa vetrenjačama.
Kada danas čujete reč „SMS„, prva asocijacija verovatno nije medijska sloboda. Pre će biti neka davno poslata poruka, podsetnik na eru pre Viber-a i Whats App-a, na vreme kada je svaki karakter imao težinu i cenu.
Pa ipak, upravo ta nostalgična skraćenica krasi jedan od najambicioznijih regionalnih projekata podrške malim medijima (SMS Facility), inicijativu vrednu 1,3 miliona evra koju finansira Evropska unija, a predvodi Centar za promociju civilnog društva (CPCD) sa partnerima iz šest zemalja Zapadnog Balkana.
Zašto baš „SMS„? Pitali smo Dajanu Cvjetković, menadžerku regionalnog projekta, da li iza imena stoji neka dublja simbolika. Njen odgovor je razoružavajuće iskren i topao.
„Iskreno, i nama je ime na početku zvučalo pomalo nostalgično, ali nam se baš zato dopalo. U toj skraćenici ima nečeg jednostavnog, neposrednog i važnog, kao kratka poruka koja stigne tačno tamo gde treba. A mali mediji upravo to rade: šalju važne poruke, često tiho, ali tačno i na vreme.“
I zaista, u toj metafori leži srž celog projekta koji će trajati do novembra 2027. godine. U moru buke velikih medija, političkih spinova i dezinformacija, mali, lokalni mediji su ti koji šalju one najvažnije, često spasonosne signale: da je reka zagađena, da je tender namešten, da je nečije pravo ugaženo ili da je neko hrabar uspeo u svojoj zajednici.
Šta će biti „pobeda“ 2027. godine?
U svetu projektnog menadžmenta, uspeh se obično meri brojkama: koliko grantova je podeljeno, koliko opreme je kupljeno, koliko tekstova je objavljeno. Ali Dajana Cvjetković ima drugačiju, mnogo ljudskiju definiciju pobede.
„Za mene bi najveći uspeh bio da mali mediji iz ove priče izađu sa drugačijim pogledom na svoju budućnost. Da ne razmišljaju samo kako da prežive naredni mesec, nego kako da grade stabilan medij, dobru vezu sa zajednicom i pametna partnerstva koja traju.“
Ona dodaje da su važni i brojke, mreže i kontakti, ali da je suština negde drugde: „Prava pobeda bi bila da redakcije od dve ili tri osobe osete da nisu same, da imaju s kim da razgovaraju, od koga da uče i na koga da se oslone. Ako nakon projekta ostanu jače veze, pet novih kontakata u telefonskom imeniku, više međusobnog poverenja i više hrabrosti da planiraju dugoročno, ja ću to smatrati velikim uspehom.“
Ovo je ključna poruka koja SMS Facility izdvaja od mnogih sličnih inicijativa. Ovde se ne radi samo o transfuziji novca i opreme, već o pokušaju da se izgradi ekosistem podrške u kojem mali mediji mogu da dišu, rastu i sarađuju.
Mentorstvo po meri čoveka, a ne kalupa
Jedna od najvećih zamki donatorskih programa jeste „univerzalni pristup“ (svi dobijaju isto, bez obzira na to da li im to zaista treba). U SMS Facility su toga svesni, pa su čitav koncept podrške zasnovali na individualnom pristupu.
„Ovaj projekat nije zamišljen kao podrška koja svima nudi isto, nego kao podrška koja polazi od stvarne potrebe svakog medija„, objašnjava Cvjetković.
Ključni alat u tome je MOVAT (Media Outlet Vulnerability Assessment Tool) odnosno samoprocena ranjivosti koju svaki medij mora da popuni pre apliciranja. Na osnovu toga, kao i na osnovu onoga što sam medij prepoznaje kao svoju potrebu, tim SMS Facility programa može da ponudi vrlo konkretnu pomoć.
„Nekome će to biti podrška oko organizacije posla, nekome oko novih načina finansiranja, nekome oko odnosa sa publikom. Dakle, da, moguće je dobiti osobu koja će vas pratiti kroz proces korak po korak, ali samo tamo gde za to postoji stvarna spremnost i potreba.“
To znači da redakcija iz unutrašnjosti Srbije, Severne Makedonije ili Bosne i Hercegovine zaista može dobiti mentora koji će je „voditi za ruku“ kroz uvođenje pretplatničkog modela, reorganizaciju poslovanja ili izgradnju odnosa sa publikom, ali samo ako je to ono što joj je zaista potrebno i na šta je spremna da se posveti.
Regionalna dimenzija: Susedi, sagovornici, saradnici
Često se u regionalnim projektima „regionalna komponenta“ svodi na administrativnu formulaciju (sve zemlje su pokrivene) što je uslov donatora. Ali u SMS Facility veruju da postoji dublja logika.
„Naše zemlje jesu različite, ali su problemi lokalnih zajednica često vrlo slični. Zato ono što nastane u jednom mestu u Bosni i Hercegovini može biti važno i razumljivo i publici u Srbiji, Crnoj Gori ili Severnoj Makedoniji„, kaže Cvjetković.
Ona naglašava da projekat nije građen tako da medijima nameće zajedničke priče ili obavezne saradnje, već da otvori prostor da do njih dođe prirodno. Platforma Journalift.org zamišljena je upravo kao taj prostor odnosno mesto gde se mogu razmenjivati tekstovi, video sadržaji, iskustva i kontakti.
„Naša želja je da novinari i novinarke u regiji jedni drugima ne budu samo susjedi, nego i sagovornici, saradnici i izvor novih uglova gledanja.“
Zašto baš mali mediji? Zato što su najvažniji, a najnevidljiviji
Na pitanje da li su svesno birali fokus na mikro-medije i infrastrukturnu podršku upravo zato što veliki programi često zaobilaze male redakcije, odgovor je jasan i bez okolišanja: „Da, sasvim svjesno.“
„Mali mediji su često oni koji su najbliži ljudima, a ujedno i oni koji najlakše ostanu po strani kada se dijeli podrška. Ne zato što nisu važni, nego zato što imaju male timove, malo vremena i često premalo prostora da se bave silnim pravilima, obrascima i procedurama.“
Zato su u SMS Facility pažljivo definisali ko su mali mediji i kakve uslove treba da ispune, kako bi uključili i one koji „možda nisu jaki na papiru, ali jesu važni u svojoj sredini„.
„Ti mali mediji nose najveći teret i rade posao koji je za zajednicu neprocenjiv„, zaključuje Cvjetković.
Journalift 2027: Prva adresa kada zatreba pomoć
Šta će biti sa platformom Journalift za tri godine, kada se projekat završi? Da li će ostati samo arhiva dokumenata ili će prerasti u nešto više?
„Voljela bih da Journalift za nekoliko godina postane prvo mjesto na koje mali mediji dolaze kada im nešto treba – od informacija, savjeta, kontakata, prilika, podrške do osjećaja da nisu sami„, kaže Cvjetković sa primesom nade u glasu.
Tehnički, platforma već sada ima prostor za razmenu sadržaja i povezivanje. Ono što još treba da raste jeste zajednica oko nje.
„Takve stvari se ne mogu narediti, one se grade vremenom i povjerenjem. Ali ja se iskreno nadam da će novinari i mediji prepoznati koliko im jedno ovakvo mjesto može koristiti. Bilo bi sjajno da Journalift postane mjesto gdje se ne dolazi samo po vijest, nego i po ideju, pomoć, saradnju i možda baš onaj jedan važan kontakt koji nekad promijeni mnogo toga.“
