Valjevo – Evropska komisija ne ostavlja prostora za optimizam: uprkos ustavnim promenama iz 2022. godine, Srbija beleži ograničen napredak u reformi pravosuđa. Tempo pregovora zavisi od oblasti u kojoj politička volja za suštinske promene, kako ukazuju eksperti, još uvek nedostaje.
Dvanaest godina nakon otvaranja pregovora za članstvo u EU, Srbija se suočava sa oštrim sudom Evropske komisije: napredak u ključnom području vladavine prava i dalje je ograničen.
Najnoviji Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2025. godinu jasno poručuje: tempo pregovora direktno zavisi od reformi vladavine prava. Problem je što te reforme, kako pokazuje praksa, nemaju čvrst temelj.
Uprkos ustavnim promenama iz 2022. godine i ambicioznom cilju Vlade da ispuni tehničke kriterijume do kraja 2026., činjenice na terenu govore drugačiju priču: sporu implementaciju zakona, nedovoljan kapacitet tužilaštva i sveprisutnu politizaciju pravosuđa.
Ustavne promene: Revolucija koja nije zaživela
Ustavne promene iz 2022. godine predstavljane su kao prekretnica u ograničavanju političkog uticaja na pravosuđe, posebno kroz proces izbora sudija i tužilaca. Izveštaj Evropske komisije eksplicitno navodi da, uprkos ovim promenama, postoji „ograničen napredak“ u reformi pravosuđa. Jovana Spremo iz Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM objašnjava zašto.
„Mehanizmi iako su u teoriji postavljeni, primena se pokazuje kao neadekvatna„, ističe Spremo u razgovoru za Dijalog.net. „Pored toga što ovi mehanizmi nisu adekvatno zaživeli, pritisci prema pravosuđu od strane izvršne i zakonodavne vlasti su nikad veći, a posebno se pojačavaju od novembra 2024. godine.“
Ovo direktno ukazuje na jaz između zakonskog okvira i stvarne političke volje da se on sprovede.
Najveća prepreka: „Previše političke volje – za kontrolu“
Na pitanje šta je najveća prepreka nezavisnosti sudstva, Spremo daje oštar odgovor:
„Ja bih rekla da postoji i previše političke volje da se pravosuđe drži što je moguće više zavisnim,“ Jovana Spremo, Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM.
Ona ističe da, iako postoji značajan deo pravosuđa koji se opire pritiscima, sistemski nedostaci ostaju. Zakoni iz 2023. godine sadrže dobra rešenja, ali su i dalje nedorečeni.
Jedan od ključnih problema koji će se, kako kaže, pokazati u nadolazećem procesu izbora za pravosudne savete, je nejednaka moć glasa između sudija/tužilaca iz osnovnih i onih iz viših instanci sudova/tužilaštava.
Pored toga, kapaciteti institucija su nedovoljni, a nerešen status zaposlenih u sudovima i tužilaštvima otežava privlačenje mladog kadra, dugoročno ugrožavajući funkcionisanje sistema.
Borba protiv korupcije: Prazno slovo na papiru
Evropska komisija posebno ističe potrebu da se „posveti više pažnje sprovođenju zakona“ u borbi protiv korupcije. Spremo smatra da je problem i u sistemskoj neefikasnosti i u neprocesuiranju visokoprofilnih slučajeva.
„Procesuiranje visokoprofilnih slučajeva imalo bi ne samo odvraćajući efekat na korupciju, već bi dovelo i do promene pravne kulture u javnim tužilaštvima. To bi onda posredno uticalo i na efikasnost„, objašnjava ona. Od nedavno vidimo uživo, na primeru Tužilaštva za organizovani kriminal, kako se direktno i tužioci i institucija napadaju od strane izvršne i zakonodavne vlasti, kada se samo nagovesti da bi se pojedini članovi Vlade mogli naći na optužnici.
Tragičan događaj na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, koji je prouzrokovao smrt 16 osoba i masovni protesti koji su usledili bili su tužna ilustracija ove duboke krize odgovornosti i transparentnosti. Izveštaj Evropske komisije posebno ističe ovaj incident kao primer problema sa odgovornošću vlasti, uz zabrinutost zbog „izveštaja o prekomernoj upotrebi sile protiv demonstranata.“
Povratak poverenja građana i konkretni koraci napred
Kako građani mogu da povrate poverenje u sistem? Spremo veruje da je pravosuđe u ovom trenutku „jedina branša koja trenutno nije u potpunosti zarobljena„, te da je njegova nezavisnost ključna.
Ona predlaže da se pravosudni organi konkretnije i pravovremenije obraćaju građanima, posebno u slučajevima od velikog društvenog značaja, kao što je procesuiranje odgovornih za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Kao tri konkretne mere koje bi Srbija mogla da preduzme u narednih šest meseci da pokaže stvaran napredak, Spremo navodi:
- Osnaživanje nosilaca pravosudnih funkcija – obezbediti im institucionalnu i javnu podršku da koriste postojeće mehanizme zaštite od neprimerenog uticaja i da o takvim slučajevima otvoreno govore;
- Transparentni izbori za pravosudne savete – sprovesti izbore za članove Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva iz reda struke u potpunosti u skladu sa zakonom, uz transparentno praćenje svake faze i međunarodni monitoring, kako bi se sprečili pritisci i manipulisanje procesom;
- Sankcionisanje neprimerenog uticaja – uspostaviti jasne mehanizme sankcionisanja ili primeniti postojeće (budući da se ne primenjuju), posebno u radu Narodne skupštine, Vlade i Regulatornog tela za elektronske medije (REM), kako bi se obezbedila odgovornost za svaki oblik neprimerenog uticaja na pravosuđe.
Bez suštinskih reformi, 2026. ostaje nedostižna
Dok se Srbija formalno kreće ka Evropskoj uniji, sa otvorenih 22 od 35 poglavlja i usvojenom Reformskom agendom, srž procesa (vladavina prava) ostaje najslabija karika.
Jovana Spremo je jasna: bez konkretnih koraka u narednih šest meseci, „stvarni napredak“ ostaće samo retorika. Reči Evropske komisije i analize domaćih eksperata okupljenih u Radnoj grupi za Poglavlje 23 Nacionalnog konventa o EU upućuju na isti zaključak: bez suštinske reforme pravosuđa, bez istinske političke volje da se suzbije korupcija i omogući nezavisnost sudstva, cilj Vlade da ispuni tehničke kriterijume do kraja 2026. godine ostaje nedostižan, a poverenje građana sve manje.
O sagovornici
Jovana Spremo je direktorka zagovaračkih aktivnosti Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM i koordinatorka Radne grupe za Poglavlje 23 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.
Master studije završila je u oblastima Međunarodnog humanitarnog prava i Evropskih integracija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Proglašena je za Evropskog mladog lidera, klasa 2024. Njena stručnost je u domenu vladavine prava, sa posebnim fokusom na pregovarački proces sa EU, pravosuđe, demokratske institucije i ratne zločine.
