Beograd, 21. maj 2022. – Predsednica Vrhovnog kasacionog suda (VKS) Jasmina Vasović rekla je da je godišnji izveštaj pokazao da je znatno manje sudija nego što bi trebalo.
Vasović navodi i da je ove godine počela analiza sistematizacije sudijskih mesta da bi se tačno sagledale potrebe sudova zbog razlike u prilivu predmeta među njima.
„Odlukom Visokog saveta sudstva (VSS) bilo je određeno 3.073 sudijska mesta od čega je popunjeno 2.720 a efektivno je u sudovima postupalo 2.508 sudija„, rekla je Vasović, po funkciji i predsednica VSS, govoreći o izveštaju VKS u kojem su obrađeni podaci za prošlu godinu iz svih sudova.
Takođe, u izveštaju se ističe da je broj sudijskih pomoćnika nedovoljan, s obzirom na uvećani priliv predmeta i broj sudija, što je dodatno umanjilo efikasnost obavljanja sudijske funkcije, naročito u pogledu izrade nacrta sudijskih odluka.
Kako se u izveštaju podseća, smanjen broj zaposlenih u sudovima bio je rezultat višegodišnje zabrane zapošljavanja, uvedene Zakonom o zabrani zapošljavanja u državnim organima.
Vasović je rekla da je analizom rada osnovih sudova, utvrđena razlika u broju primljenih predmeta, kao i da je Treći osnovi sud u Beogradu definitivno imao najveći priliv po broju predmeta primljenih u sudu.
Najmanji priliv predmeta po sudu, ali i po sudiji, imao je prošle godine osnovni sud u Dimitrovgradu, dok je po sudiji najveći priliv imao osnovni sud u Kruševcu jer je tamo mali broj sudija.
Ona je navela da su neki osnovni sudovi imali enormni priliv predmeta zbog masovnih tužbi protiv banaka, radi naplate troškova obrade kredita, što je na neki način obeležilo i rad VKS, ali i celo pravosuđe.
Kako je navela, Prvi osnovni sud i Treći osnovni sud iz Beograda i Osnovni sud Novog Sada primili su preko 200.000 ovih tužbi samo u prošloj godini pa je VKS, kako bi ih rasteretio, delegirao oko 90 000 predmeta drugim sudovima širom Srbije.
Analiza je, objasnila je, pokazala da kod Viših sudova najveći priliv po sudiji ima Viši sud u Beogradu, što je godinama slučaj, a najmanji u Negotinu. Isto je za oba suda i kod priliva po broju predmeta primljenih u sudu.
Za razliku od osnovnih i Viših sudova, kod Apelacionih sudova ne postoji bitna razlika u opterećenosti već su veoma ujednačeni.
Ona je podsetila da je krajem prošle godine VSS formirao Etički odbor, čiji je zadatak da prati poštovanje odredaba Etičkog kodeksa kojim su utvrđeni etički principi i pravila ponašanja sudija.
„Poštovanje Etičkog kodeksa vodi vraćanju poverenja javnosti u pravosuđe. Ima svega nekoliko tačaka ali sadrži sve„, rekla je Vasović, navodeći da je na čelu Etičkog odbora sudija Omer Hadžiomerović.
