Beograd – Kada je javna tužiteljka Milena Đorđević dobila obavezno uputstvo da prisustvuje pretresu prostorija Rektorata, ona je postupila onako kako profesionalna savest nalaže: uložila je prigovor.
Ono što je usledilo nije bila pravna rasprava, već demonstracija sile omogućena setom zakonskih rešenja na koja CEPRIS mesecima upozorava.
„Mi smo ukazivali da će ono što deluje kao tehnička stvar (a to je izmeštanje odlučivanja o prigovorima sa Komisije Visokog saveta tužilaštva na pojedinačnog tužioca u hijerarhiji) imati direktne posledice po građane i javni interes. Primer o kom govorimo pokazuje da je to bila tačna procena,“ navodi Sofija Mandić (Izvršna direktorka CEPRIS-a) za Dijalog Net.
Ključni problem, koji je eksplodirao u slučaju „Rektorat„, jeste ukidanje Komisije za prigovore kroz takozvane Mrdićeve zakone. Da stvar bude gora, u ovom konkretnom slučaju i obavezno uputstvo i odbijanje prigovora potpisuju osobe izabrane po starom, političkom modelu ( tužilac Nenad Stefanović i tužilac Tomislav Kilibarda).
„Vidimo dva zlatna padobrana za kontrolu nad osetljivim predmetom. Nema ni S od samostalnosti javnih tužilaca koji se nalaze između njih dvojice,“ ističe naša sagovornica.
Kada pravo ustupi mesto političkom pamfletu
Ono što posebno zabrinjava u obrazloženju odbijanja prigovora jeste jezik. U rešenju se koriste kolokvijalni termini i pozivanje na „visok javni interes„. Prema rečima izvršne direktorke CEPRIS-a, to je znak uznapredovale erozije sistema:
„Mi sada vidimo da su partijski interesi, interesi moćnika (u konkretnom slučaju interes da se pretresa Rektorat) ušli i u formalna obrazloženja. Nalazimo se u fazi potpune dekadencije jedne vlasti, koja je nekada možda krila stvarne razloge zbog kojih donosi nezakonite odluke. Sada ni to više ne čini.“
Ta brutalna iskrenost vlasti je, ironično, i loša i dobra vest. Loša jer pokazuje nestanak svakog stida pred institucijama, a dobra jer „ostavlja dosta pisanog materijala za kasnije utvrđivanje odgovornosti„.
Tišina u tužilačkim kancelarijama
Na pitanje koliko je realno očekivati da prosečan tužilac uopšte uloži prigovor znajući da o njemu odlučuje neposredno pretpostavljeni, često politički postavljen, Sofija Mandić odgovara jasno: više neće ulagati.
„Izmene zakona su već ukazivale na to da će izjavljivanje prigovora postati teorijska mogućnost koju tužioci neće koristiti, a sada za to, u slučaju o kom govorimo, vidimo i u praksi. Ako je i pred Komisijom koja je pokazivala sposobnost da zaštiti tužioce bilo malo prigovora, zamislite koliko će ih biti pred mehanizmima koji takvu sposobnost ne pokazuju.“
EXPO 2027 kao sledeća stanica
I dok se javnost bavi Rektoratom, CEPRIS upozorava da je ovo tek uvertira za ono što sledi sa projektom EXPO 2027. Formiranje Četvrtog osnovnog suda i tužilaštva, planirano za jul, vidi se kao mehanizam za stavljanje te ogromne investicione zone pod potpunu kontrolu.
„Nadam se da će do tada Mrdićevi zakoni biti prošlost,“ kategorična je izvršna direktorka CEPRIS-a i podseća da je obustavu primene ovih zakona od Srbije zahtevala i Evropska komisija, a da je Ustavni sud to odavno mogao da naloži.
Dok se čeka potez Ustavnog suda ili promena političke klime, tužioci poput Milene Đorđević ostaju usamljeni u svojim kancelarijama, svesni da je mehanizam za zaštitu zakonitog postupanja namerno razmontiran.
O sagovornici:
Sofija Mandić je izvršna direktorka Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i članica Republičke izborne komisije u stalnom sastavu. Diplomirana pravnica i licencirani posrednik, godinama se bavi monitoringom pravosuđa i izbornog procesa. Autorka je brojnih analiza o vladavini prava, uključujući izveštaje o radu Visokog saveta sudstva i tužilaštva, kao i knjige „U krugu negacije“.
