Uklanjanje 300 brana tokom 2022. doprinelo obnovi reka širom Evrope

Foto: WWF Switzerland

Groningen – Više od 300 barijera na rekama uklonjeno je širom Evrope tokom prošle godine, što je omogućilo slobodan tok reka, a migratornim ribama da dođu do mesta za mrest.

U 16 zemalja srušeno je najmanje 325 brana, navodi se u godišnjem izveštaju koalicije Dam Removal Europe – DRE, koja okuplja više organizacija, među kojima je i Svetska fondacija za prirodu (WWF).

Španija je već drugu godinu na prvom mestu, sa 133 uklonjene prepreke, a iza nje su Švedska i Francuska.

Uklonjeno je najmanje 10 hidroelektrana u Engleskoj, Finskoj, Francuskoj, Norveškoj, Španiji i Švedskoj.

Broj srušenih barijera je za 36% veći nego 2021, kada je uklonjeno 239 prepreka.

Direktor Svetske fondacije za migracije riba i osnivač DRE Herman Vaningen izjavio je da podaci o broju uklonjenih barijera pokazuju da zemlje ubrzano rade na „primeni tog alata za obnovu reka„.

Uklanjanje barijera da bi se obnovio prirodan tok reka i povezanost donosi mnoge koristi od ekosistema, kao što su zaštita od poplava, pročišćavanje vode i mogućnosti za rekreaciju„, rekao je Vaningen.

Tokovi stotina reka širom Evrope blokirani su branama, ustavama, nasipima i drugim preprekama, a 15% njih se smatra zastarelim, dok su mnoge u opasnosti od rušenja.

Velika Britanija je srušila 29 barijera, uključujući branu na reci Kent izgradjenu pre 150 godina za potrebe fabrike hartije koja je srušena 1960-ih godina.

U Norveškoj je dinamitom uništena brana visoka sedam metara koja je blokirala reku Tormsa od 1916. godine.

Najveći projekat prošle godine bio je uklanjanje hidroelektrane na reci Selin u Francuskoj. Rušenje dve brane visokih 36 i 16 metara završeno je u junu, a očekuje se da će to pomoći da se poveća populacija atlantskog lososa u reci.

Prvi put su brane uklonjene u Letoniji i Luksemburgu, a jedan od najviše iznenađujućih bilo je rastavljanje zastarele i nekorišćene brane Bajurivka u Ukrajini, gde je rad WWF-a na obnovi reka nastavljen uprkos ratu.

Uklanjanjem te napuštene brane visoke šest metara, u nacionalnom parku Verhovinski na Karpatima, otvoreno je 27 kilometara reke Perkalaba za migratorne ribe prvi put posle 120 godina.

Očekuje se da će se u reku vratiti zaštićene vrste potočna pastrmka, Dunavski losos i ukrajinska zmijuljica i da one privuku životinje koje se hrane ribama, kao što su mrki medved, vidre i razne vrste ptica, čime bi ta reka ponovo postala „žarište biodiverziteta„.

Procenjuje se da na evropskim rekama ima 150.000 starih i neupotrebljivih brana, a neke zemlje nisu još ni počele da rade na njihovom uklanjanju, jer je to i dalje kontroverzna tema, prema rečima Vaningena.

Kompanije u čijem su vlasništvu hidroelektrane ne žele da se njihove brane ruše iako više nisu ekonomski isplative, a lokalno stanovništvo je neopravdano zabrinuto da bi to izazvalo više poplava.

Nadam se da će Evropska komisija ovog leta uvojiti Zakon o obnovi prirode, koji će državama članicama dati solidnu političku osnovu za uklanjanje brana kako bi se obnovilo 25.000 kilometara reka, a možda i više„, kazao je Vaningen.

 

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…